Primarni cilj politike SAD u Siriji, pre svega kada je reč o provinciji Idlib, jeste kočenje mirovnog procesa sa ciljem da se stopira bilo kakvo učešće predsednika Bašara el Asada u pregovorima, ali i kako bi se osigurao američki uticaj u toj zemlji, smatraju analitičari.
Upravo iz tog razloga, objašnjava vojni analitičar Vladimir Bogatirjov, SAD podržavaju „nezavisnu provinciju Idlib“ uz mogućnost da se na toj teritoriji u doglednoj budućnosti formira svojevrsna „autonomna vlast“ putem koje bi se realizovali svi ciljevi kojima se protive vlasti u Damasku.
Treći cilj, ističe on, ništa manje važniji, jeste i destabilizacija čitavog bliskoistočnog čvorišta, kao i poništavanje svih rezultata pregovora u Astani i Ženevi, kao i nastojanje da se u potpunosti omalovaži planirani susret koji će na tu temu održati predsednika Rusije, Turske i Irana 7. septembra.
„Prerano je govoriti o tome šta će preduzeti sirijska vojska u Idlibu i stoga SAD nemaju formalni razlog za novu intervenciju. Međutim, ne treba zaboraviti da je moguće da Amerikanci izrežiraju novi hemijski napad, na šta je već upozorilo rusko Ministarstvo odbrane.“
Bogatirjov smatra i da, iako bi to moglo dovesti do novog napada američkim krstarećim raketama na pozicije vladine vojske, sirijski protivvazdušni sistem je dodatno ojačan i može da spreči sve veće gubitke, mada bi bilo kakav napad naneo nepovratnu štetu mirovnom procesu.
Celokupan problem sa Idlibom, obrazlaže Bogatirjov, jeste što se u toj provinciji nalazi veliki broj terorističkih grupacija – tamo je takozvana teroristička udarna pesnica koja se i bavi izviđanjem i sprovođenjem terorističkih napada po čitavoj zemlji, a novac i naoružanje dobijaju iz inostranstva.
Upravo je iz tog razloga reagovala i Rusija napavši objekte terorista Nusra fronta u Idlibu kao odgovor na napad dronovima na rusku vojnu bazu „Hmejmim“. Naime, četiri ruska aviona gađala su objekte u kojima su izrađivani dronovi, ali i skladišta u kojima su se nalazili prenosni PVO sistemi.
Međutim, Amerika nije usamljena, već dobru podršku dobija i od Turske, objašnjava analitičar Aleksandar Špunt – način na koji Zapad reaguje na situaciju u Idlibu govori o tome da niko sa njihove političke scene ne želi da Asad pobedi, budući da bi pobedom u Idlibu Asad stavio tačku na rat u Siriji.
„Skoro svim spoljnim učesnicima u sirijskom konfliktu, a tu se pre svega misli na Amerikance, Turke i Saudijce, potreban je rat u Siriji kako bi u toj zemlji držali svoju vojsku. Mir u Siriji je potreban samo Rusiji jer je samo ona uspela sa Asadom da postigne dogovor i da u toj zemlji dovede vojsku uz adekvatnu dozvolu sirijskih vlasti“, ističe.
Podsetimo, američki predsednik Donald Tramp upozorio je sirijske vlasti da se suzdrže od brzopletog napada na Idlib jer bi to predstavljalo, kako je ocenio, veliku humanitarnu grešku. On je upozorio i Rusiju i Iran da bi eventualno učešće u toj operaciji dovelo do potencijalne ljudske tragedije.
Oglasio se i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je rekao da bi napad na Idlib mogao da prouzrokuje novi talas izbeglica koji bi prvenstveno krenuo ka Turskoj, a potom i dalje ka Evropi.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Sramotno i licemerno, kako su ove „(demokratske, humane, itd…) države neosetljivo na ljudsku tragediju, zarad vlastitih interesa suštinski učestvuju u ratu u Siriji, finansirajući i štiteći teroriste, zločince, plaćenike, protiv kojih se, kada se nadju na teritoriji njihovih država, bore ne birajući sredstva. Stvarno, rat je zbilja težak kada se dešava u sopstvenoj državi, a tako lak i koristan kada se dešava u državi koju hoće da pokore…Osetili smo i još uvek osećamo posledice dejstava Zapada koji je podržavao urušenje Jugoslavije, a i podržava teroriste na Balkanu, čak im podario i državu…Licemerno je, da primenu vojne i ekonomske sile Zapad koristi kao sredstvo podjarmljivanja država, a da sa druge strane sve to zavija u oblandu „zaštite ljudskih prava, uspostavljanja demokratije, slobodnog sveta…izmišljanju diktatora koje treba ukloniti, ukoliko se neki od izabranih predsednika tih država usudi da se odupre porobljavanju“ . Koliko su SAD osetljive kada se pojavi makar i imaginarna sumnja da se neko usudio da se u njihove izbore umeša, a sa druge strane ne postoji država i kutak na ovoj planeti gde se SAD ne mešaju ne samo u izbore, već smenjuju legalne predstavnike vlasti i postavljaju svoje poslušnike primenom vojne sile, finansiranjem državnog prevrata, terorista, svega onoga nečasnog a što će dovesti do ispunjenja njihovog cilja…SAD su na dobrom putu da postanu sinonim zla i uzročnika patnje naroda, šteta za ceo svet a i samu Ameriku.