MINHEN – Vanredni sastanak ministara odbrane EU biće održan 7. i 8. marta radi koordinacije dodatnih isporuka oružja i municije Ukrajini, izjavio je danas visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
Prva i najhitnija stvar koju geopolitička Evropa mora da uradi jeste da naoruža Ukrajinu, rekao je on, navedeno je u saopštenju Evropske službe za spoljne poslove.
On je istakao da Rusija ne može da dobije ovaj rat i da Ukrajina mora da pobedi.
„Onda pređimo sa reči na dela i ubrzajmo našu vojnu podršku Ukrajini, jer je Ukrajina u kritičnoj situaciji sa stanovišta raspoloživog oružja“, rekao je on.
Borelj je naglasio da nedostatak oružja treba brzo da se reši i da je to pitanje nedelja.
„A to se ne može rešiti zajedničkom nabavkom i kupovinom jer svaka nabavka koja dođe na tržište dolazi na kraju niza dugačke liste naloga koje su već donele države članice“, naveo je on.
Borelj je rekao da države članice moraju da koriste ono što imaju i da je to pitanje za ministre odbrane.
„Na predstojećem sastanku 7.-8. marta ćemo predložiti da se ubrza proces koji je već u toku i mislim da radeći zajedno, to možemo“, istakao je on.
Borelj je kazao da rat u Ukrajini dovodi u pitanje bezbednost Evrope.
„Ovo sam juče rekao Kinezima (direktoru Centralnog komiteta za spoljne poslove Komunističke partije Kine Vangu Jiu). Naoružavamo Ukrajinu jer je ovaj rat izazov za našu bezbednost. To je egzistencijalni izazov za Evropu. Ali neću samo da pričam preći ću na stvar, predsednik (Ukrajine Volodimir) Zelenski i Ukrajinci dobijaju mnogo aplauza i nedovoljno oružja. To je paradoks“, naveo je on.
Kako je istakao, Ukrajinci se bore, plaćaju najveću cenu u smislu života, ali ovaj rat se dešava na evropskom tlu, utiče na nas i ima globalni uticaj širom sveta što utiče i na našu bezbednost.
„Rusija ugrožava našu bezbednost i mi koristimo prinudu“, rekao je Borelj.
Usvojili smo mnogo sankcija protiv ruske privrede i ruskih pojedinaca, dodao je on.
„One imaju efekta, neću da ulazim u detalje, ali pogledajte trgovinski deficit, budžetski deficit i prihode od prodaje ugljovodonika. Ove tri ključne varijable pokazuju da ove godine Rusija pada. Prošla godina je bila veoma dobra godina za njih. Ova godina će biti veoma loša jer smo uspeli da se oslobodimo zavisnosti od ruskog ugljovodonika: sa 40 odsto zavisnosti od gasa na skoro nula odsto za nekoliko meseci što je izvanredno dostignuće“, nagalsio je Borelj i dodao da je uspostavljena i gornja granica cene ruske nafte.
On je kazao da vojna podrška Ukrajini ide ne iz budžeta Evropske unije, ni iz budžeta kojim upravlja Evropska komisija, već iz međuvladinog fonda, svojevrsnog „kluba“ koji su države članice sa zadovoljstvom stvorile kako bi pružile obuku i naoružanje svojim partnerima: takozvanog Evropskog fonda za mir.
Države članice odlučile su da iskoriste ovaj fond za naoružavanje Ukrajine – 3,6 milijardi evra, istakao je Borelj.
On je dodao da EU i obučava ukrajinske vojnike i da će do kraja godine Misija vojne pomoći obučiti 30.000 ukrajinskih vojnika.
„Ali mnogo više mora da se uradi i mnogo brže. Ima još mnogo toga da se uradi. Moramo da povećamo i ubrzamo našu vojnu podršku Ukrajini“, istakao je Borelj.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.