AMSTERDAM – Holandsku javnost potresa afera zbog objavljivanja da razvojna banka FMO, čiji je većinski vlasnik država, finansira projekte inostranih preduzeća koja su umešana u ubistva, zastrašivanja, zagađivanje životne sredine, nasumična hapšenja i otimanje zemljišta od lokalnog stanovništva.
Holandski dnevni list „Trouv“ objavio je rezultate svog istraživanje u kome se zaključuje da banka, čiji je cilj da podstiče ekonomski rast zemalja u razvoju, prema navodima učesnika u projektima, ne čini dovoljno da utvrdi ko su vlasnici zemljišta, niti da istraži zloupotrebe u projektima koje finansira.
Njihovo istraživanje, zasnovano na razgovoru sa istražiteljima, advokatima, izveštajima društvenih organizacija i nezavisnih komisija same banke, koje se bave uloženim žalbama, pokazalo je da je u sedam projekata, koje je delom finansirala FMO ili druge finansijske organizacije čiji je razvojna banka akcionar, utvrđena zloupotreba. „Touv“, međutim, napominje i da je, ipak, reč o malom broju od ukupno skoro 800 projekata koje banka FMO finansira u 2019. godini, sa ukupnim kapitalom od 9,6 milijardi evra.
„Trouv“ navodi da je pri izgradnji brana u Hondurasu i u Panami ubijeno nekoliko protivnika projekata, čiji je finansijer FMO banka, a direktor preduzeća koje u Hondurasu gradi branu uhapšen je u vezi sa jednim od ubistava. U Panami je protest protiv postavljanja brane nasilno ugušila vojska, a među demonstrantima je bilo mrtvih i ranjenih.
U Kongu, Liberiji, Siera Leoneu, Senegalu i Gvatemali lokalno stanovništvo koje se protivilo postavljanju brana, izgradnji elektrana na ugalj ili podizanju i načinu rada plantaža palminog ulja, svedoči da su zbog toga usledili ubistvo, nasilje, zastrašivanje, represija i nasumična hapšenja.
U nekim slučajevima govorilo se i o nelegalnom oduzimanju zemljišta od lokalnog stanovništva.
Profesor razvojnih studija Paul Hubink naglašava da je FMO banka u obavezi da utvrdi ko je vlasnik zemljišta na kojima finansira projekte.
„Trouv“ je ranije pisao i o irskom rudarskom preduzeću koje je finansirala ova razvojna banka, a koje je u Mozambiku eksploatisalo najveći rudnik titanijuma u svetu i istovremeno izbeglo plaćanje poreza, registrujući fiktivne firme na Mauricijusu.
Profesor Hubink, koji se u svom radu bavi istraživanjem načina na koji se ulažu sredstva u zemljama u razvoju, na osnovu uvida u dokumenta koja su listu „Trouv“ bila na raspolaganju, smatra da je navedenih sedam projekata, zapravo, ilustracija loše prakse i u drugim projektima koje finansira FMO.
Čelnik FMO banke Peter van Mirlo negira postojanje strukturnog problema i navodi da je nerealno očekivati da pri finansiranju tako velikog broja projekata u zemljama u razvoju ne bude i problema, ali i da banka ima svoj spisak problematičnih projekata koje pomno prati, kao i da taj spisak nije značajno duži od spiska koji je objavio list „Trouv“.
Nezavisne nevladine organizacije koje istražuju i izveštavaju u kojoj meri kompanije, investitori i vlast u zemljama u razvoju posluju u skladu sa zakonima o zaštiti ljudskih prava i životne sredine, kao što su Swedwatć, SOMO, Framlandgrab i SESDev, navode slučajeve u kojima je lokalno stanovništvo nezakonito proterano sa svog zemljišta i time lišeno sredstava za život.
Van Mirlo iz FMO banke, međutim, to poriče, navodeći da banka detaljno proverava prava svojine i korišćenja zemljišta, ponekad čak i više nego što je međunarodnim standardima predviđeno.
Nezavisne komisije same FMO banke su, ipak, priznale da je istraga organizacije pri finansiranju postavljanja brana u Panami i Hondurasu bila nedovoljna. Sličan zaključak doneo je i nezavisni istražni institut Međunarodne finansijske korporacije, članice grupacije Svetske banke, o projektu investiranja hidroelektrane u Gvatemali.
I pri gašenju projekata često nastaju problemi. Izlazne strategije FMO banke ne uzimaju uvek u obzir lokalno stanovništvo, koje biva ostavljano sa problemima bez ikakve, ili sa veoma malom kompenzacijom, utvrđeno je u više projekata, piše „Touv“.
FMO banka na to odgovara da se „veoma ozbiljno bavi izlaznom straterijom i njenim uticajem na lokalno stanovništvo, kao i naknadnom brigom oko projekata, ali da je ponekad u tome onemogućena od strane lokalnih partnera“.
Profesor Hubink se zalaže za evaluaciju, odnosno ocenjivanje svih projekata FMO banke u prethodnih deset godina:
„Ako je pri nekoliko projekata ustanovljeno toliko ozbiljnih problema, stiče se utisak da razvojna banka FMO ne ostvaruje svoj cilj. Evaluacija velikih razmera bi donela izvesnost u tom pogledu“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.