BERLIN – Notorni manjak radne snage u Nemačkoj stigao je i do zatvora, a oko 2.000 radnih mesta je upražnjeno, piše Dojče vele i navodi da je taj posao težak i nije za svakog, a relativno malo je plaćen.
„Ne tražimo ovde Ramba, već izgrađene ličnosti koje se staraju o našim osuđenicima, sa kojima može da se razgovara i koje učestvuju u kursevima i tretmanima“, kaže Anabel Francen, direktorka zatvora Rorbah nedaleko od Majnca i dodaje da je teško naći podesno osoblje.
U tom zatvoru 200 čuvara i službenika neprekidno brine o oko 500 zatvorenika i zatvorenica, a direktorka kaže da 17 zaposlenih zapravo još nije dovršilo obuku, a da još ne zna kako će nadomestiti kad stariji odu u penziju.
Za sada se u Rorbahu snalaze kako znaju i umeju, ali nauštrb zatvorenika, pa je tako smanjena sportska ponuda u zatvoru.
„Za zatvorenike to nažalost znači da ređe izlaze iz ćelija kako bi se kretali na vazduhu ili u sportskoj dvorani“, dodaje Francen.
Nemački Savez zaposlenih u kaznenim domovima procenjuje da zatvorima širom zemlje nedostaje oko 2.000 čuvara i drugog osoblja.
Posao je u smenama, težak i često potcenjen. „To je opasan posao, težak posao, za njega moraju da postoje bolji podsticaji“, kaže Rene Miler, prvi čovek Saveza zaposlenih.
Taj sindikat traži bolje plate i fleksibilniji sistem rada.
Zatvori su u Nemačkoj u nadležnosti svake od 16 pokrajina, pa su i plate različite i na početku se kreću od 24.000 do 39.000 evra bruto godišnje.
Tokom 2020. su vlasti pokrajine Hesen otkrile da svaki osmi zaposleni u zatvorima ima još jedan posao sa strane.
Tada je rečeno da prosečna neto plata iznosi 2.300 evra, a to je novac sa kojim se teško može dobro živeti u gradovima sa paprenim kirijama poput Frankfurta na Majni.
Pokrajine se na razne načine dovijaju da privuku nove snage. U Brandenburgu je pre nekoliko godina proširena starosna grupa iz koje se regrutuju zaposleni. Umesto onih od 21 do 36 godina, sada se traže svi od 18 do 40 godina.
U pokrajini Poranje-Palatinat su reformisali obrazovanje za zatvorske čuvare i skratili ga sa dve godine na godinu i po.
To je naišlo na kritike sindikalaca, koji smatraju da bi trebalo intenzivirati obrazovanje, jer je u zatvorima više zatvorenika koji ne govore nemački ili su psihički upadljivi.
I sami zatvori se trude da nađu svežu radnu snagu, pa tako u zatvoru Rorbah organizuju dane otvorenih vrata, a na autobusima kojima se prevoze zatvorenici stoje bilbordi „Postani deo našeg tima“, navodi DW.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.