Evropski sud za ljudska prava je presudio da je Rusija odgovorna za brojna kršenja ljudskih prava u otcepljenim regionima Gruzije posle rusko-gruzijskog rata 2008. godine.
Petodnevni rat u avgustu 2008. godine izbio je kada je vojska Gruzije neuspešno pokušala da povrati kontrolu nad otcepljenom republikom Južna Osetija, podržanom od Moskve, nakon čega je Rusija vojno intervenisala.
Rusija je posle rata uspostavila vojne baze u Južnoj Osetiji, ali i u Abhaziji, drugoj otcepljenoj gruzijskoj republici, i priznala ih za nezavisne države, dok ih najveći broj država i dalje smatra delom Gruzije.
Gruzija je pred Evropskim sudom za ljudska prava tužila Rusiju za kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima i tokom i posle rata.
Sud sa sedištem u Strazburu usvojio je medjutim samo tužbu za period posle vojnog sukoba, presudivši da je Rusija imala efektivnu kontrolu nad otcepljenim delovima Gruzije posle rata i da je odgovorna za loš tretman i mučenje gruzijskih ratnih zarobljenika, za proizvoljna pritvaranja i „nehuman i degradirajući“ tretman 160 uhapšenih gruzijskih civila u avgustu 2008. godine.
Rusiju je Sud proglasio odgovornom i za sprečavanje povratka prislilno raseljenih etničkih Gruzina u otcepljene regione posle rata.
Sud je naredio Moskvi da sprovede istragu kršenja ljudskih prava tokom sukoba i posle njih.
Najviši zvaničnici Gruzije ocenili su da današnja presuda Suda predstavlja veliku pobedu te zemlje.
Predsednica Gruzije Salome Zurabišvili opisala je presudu kao „istorijsku, navodeći da je njena zemlja „prepoznata kao žrtva rata“ iz 2008. godine.
Ministarstvo pravde Rusije izrazilo je neslaganje s nekim od zaključaka Suda kojima se Rusija okrivljuje za incidente u Južnoj Osetiji i Abhaziji, saopštivši da „direktno učešće ruske vojske u njima nikada nije dokazano“.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.