Evropska unija je veoma uznemirena i svesna da samo poraz vojske ekstremističke organizacije Islamska država (ID) može otvoriti put političkom rešenju krize u Siriji i time otkloniti najvažniji uzrok talasa većinom sirijskih ratnih izbeglica, ali napori za širu međunarodnu koaliciju s tim ciljem su već izazvali podele u vladajućim krugovima EU.
Francuski list „Figaro“ tvrdi da se zapadni partneri uveliko pitaju zašto vojne akcije protiv ID u Iraku i Siriji ni za godinu dana nisu dali opipljivije rezultate, a svi su svesni da je to teško postići bez intervencije kopnenih snaga.
U Iraku su već angažovane Francuska i Velika Britanija i spremne da i u Siriji napadima iz vazduha pomognu koaliciji na čelu sa SAD u slamanju islamskih terorista.
Neki francuski mediji navode da se razmišlja i o angažovanju kopnenih snaga, ali i London i Pariz bi da ujedno sruše i režim sirijskog predsednika Bašara el Asada.
Tome se odlučno protive Iran i Rusija koja je ponudila da se uključi u širu međunarodnu vojnu akciju razbijanja „Islamske države Iraka i Sirije“, dok i Teheran i Moskva smatraju da se trajnije političko rešenje ne može postići bez Asadovih snaga.
Šefovi diplomatija EU su u subotu u Luksemburgu predložili niz mera za sučeljavanje s izbegličkom krizom, i predočili da se moraju otkloniti uzroci migracija i „naći trajna rešenja za sukobe u našem susedstvu, posebno za slamanje islamskog terorizma tzv. Islamske države Iraka i Sirije, koja teroriše velike delove Bliskog istoka i Afrike“.
Visoka predstavnica EU Federika Mogerini je podvukla da rešenje rata i krize u Siriji može jedino biti političko, i da je nužno stvoriti širu koaliciju uključući „ključne svetske činioce“.
Ruski predsednik Vladimir Putin je saopštio da je Moskva spremna da se uključi u takav savez, ali je podvukao da Rusija i dalje podržava Damasku i pružila mu je dodatnu pomoć u oružju i vojnim instruktorima.
Moćan činilac na Bliskom istoku, Egipat koji je u unutrašnjem ratu s radikalnim pokretom „Muslimanske braće“ koja su i glavni protivnik Asada u Siriji, po izraelskim izvorima, tajno je dostavio taktičke rakete Damasku.
Američki državni sekretar Džon Keri je, međutim, telefonom obavestio šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova o „zabrinutosti SAD“ zbog mogućeg vojnog angažovanja Rusije u Siriji, jer bi to „dovelo do zaoštravanja tamošnjeg sukoba… i povećanja talasa izbeglica“.
Dok zapadni zvaničnici to izbegavaju da spomenu, francuski list „Mond“ je pre dva dana podsetio na to da su sukobi i ratovi u arapskom svetu dobrim delom posledica vojnih intervencija Zapada.
Moskva je saopštila da su Keri i Lavrov razgovarali „o saradnji u okviru UN s ciljem da se pokrene politički proces u Siriji“, dok je predsednik Vladimir Putin opovrgao glasine o vojnom uključivanju Rusije u slamanje islamskih terorista u Siriji, a naglasio spremnost da se stvori širi međunarodni savez koji bi bio u stanju da ostvari taj cilj.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Amerika i dobar deo država EU, ukratko Zapad, pri čemu je Amerika suštinski šef, vojno interveniše samo tamo gde ima vlastitog interesa, bilo da opljačka sirovine, bilo iz geostrateških razloga. To su uradili u Iraku, bivšoj Jugoslaviji, Srbiji, Libiji, Avganistanu, Siriji… Kada ima šta da se dobije, tj. profitira, uključuju se i kopnene snage, a sve pod vidom demokratije i boljeg života stanovništva. U siromašnim državama Afrike, gde ima mnogo opasnosti i mnogo siromaštva, može da se dogodi i pokolj milion ljudi i nikom ništa. Da li se iko više na Zapadu pita kakav je život, a da se stanje ljudskih prava ne spominje npr. u Libiji? Ubili su Gadafija, državu rasturili, sveli je na plemenske sukobe, ali su zato za sebe „obezbedili“ naftu, i sve je ok. Jasno je svima na Zapadu a i na Istoku, da je jedini način da se talas izbeglica smiri, u tome da se otkloni uzrok zbog koga ljudi beže. Moguće da ih neko namerno navodi i finansira da se upute put Evrope, odakle im priča da u Evropi, posebno u Nemačkoj teče mled i mleko? Milion i više izbeglica na evropskom prostoru predstavlja teško ekonomsko breme za Evropu, menja etničku sliku, a sutra može da izazove i sukobe na verskoj osnovi, jer sve je više prisutan ekstremni islam. Interesantno je da glavni realizator vojnih intervencija na prostorima o kojima je ovde reč, ne oseća niti ima bilo kakve posledice zbog svojeg činjenja, naprotiv, može dodatno da profiltira od slabljenja Evrope.