Pre trideset godina su Amerikanci naoružavali mudžahedine da se bore protiv Sovjeta, danas, tvrde neki izbori, Rusi naoružavaju talibane da se bore protiv Amerikanaca, a dok se igraju geostrateške igre, Avganistan strada, ocenjuje danas Dojče vele.
Jedan od motiva za pojačani ruski angažman u Avganistanu je i zabrinutost za bezbednosnu situaciju na jugu te zemlje, kaže politikolog Set Džons:
„ Za Rusiju je važno to što u Avganistanu i regionu deluje više militantnih grupa. U Moskvi se pažljivo prati angažman Amerikanaca i postavlja se pitanje kakav učinak to ima na terorističke aktivnosti i stabilnost na ruskom južnom krilu.“
Pojavljivanje Islamske države (IS) u Avganistanu 2014. godine je u Moskvi izazvalo strah od mogućih terorističkih aktivnosti i na ruskim južnim granicama. Zbog uspeha talibana u čišćenju juga Avganistana od pripadnika IS i njihove uporne borba protiv IS u drugim delovima zemlje, talibani su za Moskvu potencijalni saveznici, smatra Set Džons.
DW navodi da će američki predsednik Donald Tramp, s obzirom na zabrinjavajuću sigurnosnu situaciju u Avganistanu, sigurno popustiti pritiscima svog vojnog vrha koji traži povećanje broja američkih vojnika u toj zemlji.
Za sada se govori o dodatnih 3.000 do 5.000 vojnika. Trenutno je u Aganistanu u okviru misije „Odlučna podrška“ stacionirano 8.400 američkih vojnika, kao i 5.000 vojnika iz sastava NATO.
U prelaznom razdoblju između Obaminog i Trampovog mandata američka strategija za Avganistan bila je nejasna, konstatuje DW i dodaje da se dešavalo se ono na šta su kritičari upozoravali godinama – niti ima pravog mirovnog procesa, niti su talibani vojno pobeđeni. Maratonska intervencija posle 16 godina zapravo nije suštinski promenila odnos snaga u zemlji.
Kako u politici vakuuma ne može biti, američku neodlučnost je koristila Moskva. Na nekoliko regionalnih konferencija o Avganistanu na kojima su učestvovale regionalne sile poput Pakistana, Indije i Kine, Moskva je pokušala da se pozicionira kao mirovni posrednik.
Rusija namerava da učini ono što su SAD odavno bezuspešno pokušavale: da uključi talibane u mirovni proces. Zauzvrat se Moskva zalaže za ublažavanje međunarodnih sankcija vođama tih fanatičnih pobunjenika ako budu spremni na saradnju.
Amerikanci su po prirodi sumnjičavi kada je reč o ruskim potezima u Avganistanu.
Američki ministar obrane Džems Matis je krajem aprila prilikom nenajavljene posete Kabulu izrazio „duboku zabrinutost“ zbog izveštaja o ruskim isporukama oružja talibanima.
Konkretniji je bio neimenovani pripadnik američke vojske koji je za novinsku agenciju AP rekao da Rusija talibanima u pokrajinama Helmand, Kandahar i Urusgan dostavlja automatske puške i lako oružje, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je te optužbe odbacio kao neosnovane.
Pitanje je: šta se krije iza navodne ruske isporuke oružja talibanima, navodi DW i prenosi reči Seta Džonsa, direktor Centra za bezbednosnu i odbrambenu politiku koji deluje u okviru RAND Corporation koji tesno sarađuje s Pentagonom, koji kaže:
„Takve izjave, posebno ako dolaze od visokih predstavnika vlade, moraju biti proverene od strane tajnih službi koje koriste sve izvore koje imaju na raspolaganju.“
S druge strane, ovaj stručnjak upozorava da je Rusija prebrzo identifikovana kao značajni isporučilac oružja talibanima.
„Talibani dobijaju oružje i druge vrste pomoći iz niza drugih izvora, državnih i nedržavnih. U tom kontekstu je ruska podrška, bilo da je reč o ubojitom oružju ili neka druga, vrlo ograničena.“
Džons veruje da se radi o lakšem naoružanju: „Na bazi istorijskog iskustva, isporuka efektnog oružja kao što su rakete zemlja-vazduh takvim grupama je čist autogol. Mislim da će svaki potencijalni isporučilac dobro razmisliti o kvalitetu i kvantitetu isporuke oružja talibanima.“
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.