Evropski parlament u Strazburu u četvrtak 9. jula glasaće o rezoluciji o Srebrenici.
Zahtev za donošenje rezolucije o zločinima u Srebrenici stavljen je na glasanje na početku plenarnog zasedanja u Strazburu na zahtev ALDE grupe i hrvatskog poslanika Ivana Jakovčića.
Na zasedanju parlamenta u Strazburu danas je održana komemoracija kojom je obeleženo 20 godina od zločina u Srebrenici.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc pročitao je saopštenje u ime svih parlamentaraca kojim je odata počast žrtvama, takođe poslanici su sa minutom ćutanja obeležili godišnjicu zločina u Srebrenici.
„Sećamo se žrtva Srebrenice, odajemo poštu za 8.000 muškaraca i mladića koji su sistematski ubijeni u centru Evrope pred očima međunarodne zajednice. Klanjamo se pred žrtvama“, navodi se u saopštenju predsednika Evropskog parlamenta.
Šulc je izjavio da je zločin u Srebrenici najgori ratni zločin koji se dogodio u Evropi posle Drugog svetskog rata.
„Međunarodni sud pravde 2007. godine konačno je presudio da se u Srebrenici dogodio genocid. Ovaj stravičan zločin dogodio se na teritoriji koju su kontrolisale UN, koje nisu bile dorasle ovom zadatku“, izjavio je Šulc.
Šulc je naveo da je Evropski parlament s dve rezolucije obeležio zločine u Srebrenici. On je rekao da ta evropska institucija u Strazburu neće zaboraviti Srebrenicu, kao i da pomirenje nije moguće bez sećanja i priznavanja zločina.
„Nikada nećemo zaboraviti otrovnu retoriku koja je prethodila etničkom čišćenju na Balkanu. Suprotstavićemo se svima koji bude stare demone i nastavićemo da podržavamo sve koji su za pomirenje“, rekao je on.
Predsednik parlamenta u Strazburu izjavio je u ime svih evroposlanika da su evropska vrata otvorena svim zemljama u kojima vlada demokratija i vladavina prava, pa i zemljama Zapadnog Balkana.
Na komemoraciji u Srebrenici Evropski parlament predstavljaće austrijska poslanica zelenih Ulrike Lunaček.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Svaki počinjen zločin treba suditi i osuditi, ali najpre treba utvrditi pravu istinu o događanjima ne samo u Srebrenici već i oko Srebrenice, kao i na svim ostalim područjima građanskim ratom zahvaćene teritorije bivše Jugoslavije. Ne mogu se spominjati žrtve samo jedne strane, u ovom slučaju muslmanske, a zaboravljati ili zanemarivati srpske žrtve. Srebrenica je ispolitizovana, broj žrtava se stalno proizvoljno povećava, bez imalo pokušaja da se utvrdi prava istina i pravi broj stradalih. Zločin jeste počinjen, ali ko sme da tvrdi da je bilo genocida nad muslimanima, a da na isti način ne tretira i istrebljivanje Srba, kako u daljoj tako i u novijoj istoriji. Setimo se Jasenovca, Republike Srpska krajina… Dovoljno je pogledati etničku kartu bivše Jugoslavije i današnje stanje na istom prostoru i biće jasno da su Srbi najveći stradalnici. Žalosno je da i danas interes velikih sila, koje su i te kako bile umešane u tragediju rasturanja Jugoslavije, potpuno iskrivljuje stvarnu sliku o tome šta se zbilja desilo, i svu krivicu svaljuje na srpski narod. To ne može da vodi nikakvom pomirenju, naprotiv, vodi daljim podelama. Srpske žrtve niko ne može i ne sme da zaboravi, mi Srbi pogotovo, a postupci kao što su ovakve jednostrane rezolucije – sramotni su i uvredljivi, neprihvatljivi za Srbe, i ko ih donosi i podržava, nije prijatelj srpskog naroda i sigurno da mu ne misli dobro. Očigledno je da postoji organizovana i sinhronizovana akcija, kako sa Zapada tako i u našem neposrednom okruženju, protiv Srba, i ona svakako ima i svoje konkretne ciljeve. Jedan od njih je sigurno i opravdanje za postupak Zapada koji nas je neovlašćeno bombardovao.