Nešto više od tri meseca po stupanju na dužnost, prve ocene evropskog „tima iz snova“ su mešovite.
Najave velikih projekata su se umnožile, ali ostaje neizvesnost o njihovom finansiranju zbog izostanka dogovora o dugoročnom budžetu.
Predsednica Evropske komisije, nemačka konzervativka Ursula fon der Lajen, lansirala je ideju o podnošenju „100-dnevnog izveštaja“ da bi svojevremeno navela Evropski parlament da je izabere, a u ponedeljak će u Briselu govoriti novinarima o tome šta je u stvari postigla.
Nije se tada računalo da će doći do neuspeha predsednika Saveta, belgijskog liberala Šarla Mišela, čiji je višegodišnji budžetski projekat (2021-2027) u martu oštro odbijen tokom vanrednog samita.
To dvoje čelnika nazvali su „timom iz snova“ francuski lideri koji su bili vrlo aktivni s kancelarkom Angelom Merkel i uz podršku španskog socijaliste Pedra Sančesa da ih postave na te funkcije.
Neuspeh samita ponovo je podsetio na kritike Evropskog parlamenta, koji im je oštro zamerao manjak ambicija.
„Šarl Mišel se diskreditovao tim neuspehom, a Ursula fon der Lajen je razočarala jer je prihvatila smanjenje prioritetnih programa za očuvanje poljoprivredne politike i kohezije“, objasnio je AFP-u jedan od šefova Evropske narodne stranke, njenog tabora u Nemačkoj.
Analitičar iz Kraljevskog instituta Elkano u Madridu Ignasio Molina nešto je manje oštar: „Neuspeh s budžetom nastao je zbog nesloge među liderima“, te, ocenio je on, čak i ako se smatra da Šarls Mišel to „nije bio na visini zadatka“, ipak evropska izvršna vlast „nije se pokazala kako treba i usudila“ da sprovede obećano.
„Tokom prvih 100 dana komisija Fon der Lajen održala je svoja obećanja na mnogim frontovima“, objavio je njen tim u petak na Tviteru.
Ali taj simbolični period završio se u delikatnoj nedelji. Uz Šarla Mišela i predsednika Evropskog parlamenta Davida Sasolija, Fon der Lajen je posetila Grčku, dok su hiljade migranata nekoliko dana navaljivale na njenu granicu iz Turske, podsetivši Uniju da reforma njenih pravila o azilu nije mnogo postigla posle krize 2015-2016. godine.
A u Briselu se militantna omladina ponovo okupila zbog beskompromisnog osporavanja novog „klimatskog zakona“ koji je tek predstavljen.
„Tačno je da je u politici jedna nedelja dug period. Ali 100 dana je dovoljno vremena da se postavi kurs i preduzmu prvi veliki koraci u tom smeru“, rekla je Fon der Lajen na jednoj borbenoj tribini koju je tokom vikenda objavilo nekoliko evropskih novina, uključujući francuski „Le Journal du Dimanche“.
Decembra je izvršna vlast u Briselu pokrenula „Zeleni pakt protiv klimatskih promena“ i strategiju za digitalnu i veštačku inteligenciju.
„Zeleni pakt je za Ursulu fon der Lajen sredstvo borbe za konsenzus“, primećuje Sebastian Majar, direktor Instituta Žak Delor. „Njena strategija je očigledna“, rekao je on.
Profesor evropskog prava u HEC-u Alberto Alemano kritičniji je: „Svi dosadašnji prioritetni dosijei: klimatski zakon, digitalna strategija i konferencija o budućnosti Evrope, već su ocenjeni kao neadekvatni u odnosu na prirodu ciljeva“, ocenio je on.
A bez novca se ništa ne može učiniti. Evropska komisija je poput broda u oluji. „Ursula je toga svesna, kažu izvori oko nje. Ona o tome govori na svakom sastanku“, rekli su za AFP.
Ali moraće da zaleči rane neuspeha na samitu o budžetu. „Moramo pustiti da se slegne prašina“, rekao je predstavnik jedne velike države članice.
Evropski lideri su otišli ljutiti, a kritičari su planuli na Šarla Mišela: da je bio „loše pripremljen“, „brzoplet“ i „previše siguran u sebe“ – reklo je nekoliko delegacija.
Biće potreban novi samit EU o budžetu, ali ne odmah. „Postići ćemo sporazum“, uveravaju pregovarači. „Ali manevrskog prostora je malo“, naglašava Komisija.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.