Bivši nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer izjavio je kako se boji da bi uspon ksenofobnih i nacionalističkih politika u Evropi mogao da dovede do raspada Evropske unije, posebno ako u Francuskoj na vlast dođe predsednica Nacionalnog fronta Marin Le Pen.
„Novi nacionalizam ugožava proces evropskog ujedinjenja, a u sadašnjim prilikama će o evropskoj budućnosti odlučivati Francuska“, navodi Fišer u auutorskom članku za ljubljansko „Delo“, u kojemu analizuje uzroke jačanja ekstremizma i nacionalističkih stranaka u nekim evropskim državama.
„Pobeda Le Penove na predsedničkim izborima u Francuskoj značila bi smrt Evropske unije. To bi katastrofalno delovalo na Francusku i čitavi stari kontinent, i označilo kraj Zapada u geopolitičkom smislu: SAD bi morale da se okrenu Pacifičkom bazenu, a Evropa bi postala privesak Evroazije“, navodi bivši šef nemačke diplomatije i osnivač stranke Zelenih, prenela je agencija Hina.
On se u tesktu pita kako to da današnji nacionalistički, šovinistički i ksenofobni pokreti i stranke u Evropi nastaju i razvijaju se u bogatim društvima, kao svojevrstan „fašizam bogatih“, čime pravi razliku u odnosu na uspon fašizma i nacizma u Evropi 20-ih i 30-ih godina prošlog veka, kad su tim fenomenima doprinosili siromaštvo i kriza, kao i militarizacija nekih društava nakon završenog velikog rata.
Fišer upozorava da se porast ksenofobije i nacionalističkog ekstremizma, uočljiviji u istočnoj Evropi nakon izbegliče krize, značajno ranije pojavio u bogatijim zapadnim evropskim zemljama poput Austrije, Francuske, Belgije, Švedske, Danske i Finske.
Uzrok za „fašizam bogatih“ on vidi u „strahu“ da posledice globalizacije donose kraj dominacije Zapada, odnosno dominantne civilizacije „belog čoveka“.
„Sve je jasnije da je globalizacija dvosmeran proces, a ako je taj proces Zapadu na početku koristio, sada on zbog njega gubi velik dio svoje ranije moći i bogatstva u korist Istoka“, navodi Fišer.
Taj „nagonski strah“ kod čoveka na Zapadu po njegovim rečima izaziva frustracije, pa iz tog straha da će stabilni zapadni svet sa svojim bogatim društvima nestati glasa za stranke koje identitet država baziraju na verskom i etničkom načelu.
„Naravno, to je pesimistički scenario jer kraj Zapada još ne može jasno da se najavi, ali postaje jasno da će uloga Evrope biti mnogo presudnija od one koje su joj predviđali njeni osnivači“, navodi u zaključku svoje analize Joška Fišer.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.