Najviši oficir u američkoj Strateškoj komandi može odbiti naredjenje predsednika SAD za upotrebu nuklearnog oružja ako se ustanovi da je to naredjenje nelegalno, rekao je Senatu penzionisani general vazduhoplovstva Robert Keler.
U svedočenju pred Spoljnopolitičkim komitetom Senata, Keler je naveo da su američke oružane snage u obavezi da izvršavaju legalna ali ne i nelegalna naredjenja.
Keler, načelnik Strateške komande od januara 2011. do novembra 2013, rekao je da pravni principi vojne nužnosti, pravljenja razlika i proporcionalnosti igraju ulogu u odlukama o korišćenju nuklearnog oružja.
Stoga, izjavio je Keler, Strateška komanda može da odbije predsednikovo naredjenje ako ne prodje testove proporcionalnosti i legalnosti.
Naravno, uvek je moguće da predsednik smeni dotičnog oficira i postavi drugog koji će izvršiti naredjenje.
Saslušanje se održava u situaciji kada pretnja nuklearnog napada iz Severne Koreje ostaje razlog za zabrinutost, a tvitovi Donalda Trampa u kojima napada Pjongjang dovode do pitanja da li predsednik SAD izaziva rat.
Ukoliko, pak, naredjenje za lansiranje nuklearnih raketa, čak i preemptivno, bude opravdano i legalno, ne postoji niko ko može da ga spreči. Ni Kongres, ni ministar odbrane ni oficiri čija dužnost bi bila da naredjenje izvrše.
Mnogi aspekti ovlašćenja predsednika u vezi nuklearnog oružja su tajni i javnost ih ne razume previše, piše Asošiejted pres.. Taj sistem je stvoren za brzo donošenje odluka a ne za debatu jer se brzina smatra ključnom u krizi sa nuklearnom silom poput Rusije, koja, za razliku od Severne Koreje, ima dovoljno nuklearnog oružja da za nekoliko minuta uništi SAD.
Ruski projektili dugog dometa mogu da dosegnu SAD za oko 30 minuta, dok bi raketama lansiranim sa podmornica bližih američkim obalama trebalo duplo manje vremena. Budući da bi deo američkog vremena za odgovor otišao na administrativne korake, predsedniku bi ostalo manje od 10 minuta da primi informacije, prouči mogućnosti i donese odluku, navodi se u izveštaju iz 2016.
Predsednik koji bi se odlučio na nuklearni udar, bilo kao odmazdu ili kao preemptivni napad, najpre bi održao hitan sastanak sa ministrom odbrane, načelnikom Združenog generalštaba i drugim savetnicima, a komandant Strateške komande bi uputio predsednika u mogućnosti udara. Zatim bi predsednik doneo odluku.
Odluka i odobrenje bi bili preneti putem naprave zvane „nuklearna lopta“, kofera koji nosi pomoćnik u pratnji. U koferu se nalazi oprema za komunikaciju i knjiga sa pripremljenim ratnim planovima.
U slučaju odluke da se upotrebi nuklearno oružje, predsednik bi se identifikovao vojnim zvaničnicima u Pentagonu putem šifara koje samo on ima. Šifre se nalaze na kartici zvanoj „keks“ i predsednik ih uvek nosi sa sobom. Potom bi naredjenje bilo preneto Pentagonu i Strateškoj komandi.
Prema rečima nekadašnjeg oficira za lansiranje nuklearnih raketa Brusa Blera, predsedničko naredjenje se ne može preokrenuti, a jednom lansirane rakete se ne mogu opozvati.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.