ZAGREB – Predlogom Deklaracije Hrvatskog sabora o položaju Hrvata u BiH, koji će se uskoro naći ped poslanicima, sasvim konkretno se zahtevaju izmene Ustava BiH i Izbornog zakona BiH, koje treba da obezbede harmonizaciju odnosa njena tri konstitutivna naroda i jednostavnost, transparentnost, upravljivost i ekonomičnost unutrašbheg uređenja te države.
To je, kako je preneo Jutarnji list, jedan od zaključaka Deklaracije u koju je taj zagrebački dnevnik imao uvid, a koja sadrži više od dvadeset stranica teksta i detaljno opisuje hrvatski pogled na prilike u BiH.
Prema toj deklaraciji, Alija Izetbegović i Bošnjaci forsirali su unitarističku politiku, Srbi secesionističku, a Hrvati predlagali federalizaciju, koja je, kako se navodi, optimalno rešenje prema Deklaraciji.
Ali, podseća se, nakon 2000., Hrvati u BiH su „marginalizovani uz donošenje protivustavnih zakona, što je za posledicu imalo političku i ekonomsko-socijalnu marginalizaciju hrvatskog naroda”.
Pritom se iznosi i svojevrsna samokritika da “Hrvatska nije dovoljno (ili uopšte) reagovala na procese dekonstituisanja Hrvata u BiH, iako je Ustavom zadužena da brine i štititi Hrvate bez obzira gde živeli”.
U preambuli Deklaracije navedeni su najvažniji dokumenti Hrvatske, od Ustava do Strategije nacionalne sigurnosti, koji predstavljaju osnovu i okvir za delovanje institucija na zaštiti položaja Hrvata u Bosni i Hercegovini.
Iznosi se i teza da, kako se navodi, Hrvatska ima i interes i obvezu da se zjašnjava o položaju Hrvata u Bosni i Hercegovini kao o strateškom državnom i nacionalnom pitanju za Hrvatsku.
Konkretno se zahtevaju izmene Ustava BiH i Izbornog zakona BiH, “koje treba oda obezbede harmonizaciju odnosa njena tri konstitutivna naroda te jednostavnost, transparentnost, upravljivost i ekonomičnost unutarnjeg uređenja Bosne i Hercegovine”. U nastavku Deklaracije navedeni su, kako piše, najeklatantniji primeri i posledice kršenja Dejtonskog mirovnog sporazuma i zakona na štetu hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini, ali i same države Bosne i Hercegovine.
“Distorzije Dejtonskog i Vašingtonskog sporazuma, odnosno Ustava BiH, nastale nametnutim amandmanima na ustave entiteta i iz njih izvedenim zakonima, imale su negativne posledice na čitavu Bosnu i Hercegovinu, a posebno su se pokazale pogubnima za položaj Hrvata u BiH koji su malobrojniji u odnosu na druga dva konstitutivna naroda”, piše u predlogu o kojem će glasati saborski zastupnici.
Proces dekonstituiranja Hrvata u BiH započeo je 2000. godine predlogom izmena izbornih pravila na inicijativu tadašnjeg šefa misije OEBS u BiH Roberta Berija.
Posljdica svih ovih amandmana je da su Hrvati, de facto, izgubili konstitutivnost u entitetu Federacije BiH, a u entitetu Republika Srpska nikada je nisu ni dobili zbog toga što je Odluka Ustavnog suda iz 2000. godine provedena samo u slovu zakona, ali nisu organizovani mehanizmi koji bi osigurali sprovođenje tih zakona na terenu.
Zato se od svih državnih institucija zahjeva da se angažiraju kako bi se u BiH promenili sporni zakoni i praksa, a Hrvatska nastavila da pomaže tamošnje Hrvate naodi se u Deklaracji.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.