LONDON – Svetski investitori, koji upravljaju imovinom vrednom 15 hiljada milijardi dolara, pojačali su pritisak na naftni i gasni sektor uoči samita Ujedinjenih nacija u Njujorku, čiji je cilj intenziviranje napora u borbi protiv klimatskih promena.
Energetske kompanije su na prvoj liniji fronta globalne tranzicije ka ekonomiji sa niskom emisijom ugljenika, pri čemu su investitori potencijalno u opasnosti da zabeleže ogromne gubitke ukoliko kompanije u koje su uložili ne prilagode svoje poslovne modele na vreme, piše Rojters.
Organizacija „Inicijativa tranzicionog puta“ (TPI), u svojoj detaljnoj analizi energetskog sektora navodi da se 31 od 109 energetskih kompanija do sada uskladilo sa obavezama koje su preuzele države Pariskim sporazumom iz 2015.godine o ograničenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Međutim, od analiziranih 50 naftnih i gasnih kompanija, samo su se dve – Rojal Dač Šel i Repsol – u potpunosti uskladile sa postojećim nacionalnim ciljevima vezanim za emisiju gasova. Preostalih 29 kompanija, koje su na putu da ispune preuzete obaveze, sve su komunalna elektroprivredna preduzeća.
„Kao veliki institucionalni investitor, zabrinuti smo da je tranzicioni rizik, odnosno značajan i rastući jaz između vladinih ciljeva i kompanijskih planova – glavni izvor investicionog rizika“, izjavila je Helena Vines Fijestas, globalni šef kompanije za upravljanje aktivama u BNP Pariba.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš želi da vlade daju ambicioznija obećanja za smanjenje emisija na američkom samitu u ponedeljak, 23. septembra, koji je sazvao kako bi dodatno ojačao Pariski sporazum uoci ključne faze njegove implementacije sledeće godine.
Trenutni planovi vlada za smanjenje emisije gasova nigde nisu ni izbliza dovoljni da se realizuje Pariski sporazum o ograničavanju rasta prosečne globalne temperature na znatno ispod dva stepena Celzijusa, pri čemu je cilj da se zagrevanje limitira na 1,5 stepeni Celzijusa.
To znači da ciljane emisije nekih kompanija mogu biti usklađene sa postojećim nacionalnim planovima prema Pariskom sporazumu, ali će one i dalje biti daleko od adekvatnih veličina kako bi se sprečile najgore prirodne katastrofe i prognoze ekonomskih šteta od otopljavanja planete.
Organizacija TPI, koja obuhvata velike penzione fondove i vlasnike aktiva, navodi da nijedna naftna i gasna kompanija koju je procenjivala ne čini dovoljno da uskladi svoje poslovanje sa promenama potrebnim za ispunjenje pariskih temperaturnih ciljeva.
Ovaj zaključak se poklapa sa izveštajem finansijskog tink-tenk centra „Carbon Tracker“ objavljenim prošlog meseca, u kojem je utvrđeno da su velike naftne kompanije od prošle godine odobrile projekte vredne 50 milijardi dolara koji neće biti izvodljivi ukoliko vlade primene sporazum iz Pariza.
Studija TPI-ja pokazuje da je skoro polovina komunalnih energetskih preduzeća uskladila poslovanje sa nacionalnim obavezama preuzetom Pariskim sporazumom, i da je više od 20 odsto na putu da ostvari cilj o porastu temperature ispod dva stepena Celzijusa.
To je delom zbog toga što su neka komunalna preduzeća brže prestrojila svoje modele poslovanja sa gasnih i naftnih kompanija na obnovljive izvore energije, dodaje britanska agencija.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.