Većina mladih u 12 zemalja Evrope nije religiozna i retko ide u crkvu, što je dokaz trenda postepenog skretanja ka posthrišćanskom društvu, rezultat je istraživanja koje je danas objavio britanski Gardijan.
Istraživanje sprovredeno na mladima od 16 do 29 godina u 21 evropskoj zemlji pokazalo je da je najmanje religiozna Češka gde je 91 odsto ispitanika iz te starosne grupe reklo da nema nikakvu versku pripadnost.
Na spisku zemalja u kojima većina mladih nije religiozna posle Češke slede Švedska, Danska, Estonija, Holandija, Norveška, Francuska, Španija, Britanija, Belgija, Madjarska i Finska.
U većini ovih zemalja s izuzetkom Holandije manje od deset odsto mladih ide u crkvu makar jednom nedeljno.
U Češkoj je 70 odsto ispitanika odgovorilo da nikada ne idu u crkvu, a u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Belgiji, Španiji i Holandiji taj procenat je izmedju 55 i 60 odsto.
Istraživanje je pokazalo da je u Sloveniji nereligiozan otprilike svaki drugi mladi stanovnik (48 odsto), u Rusiji 46 odsto, u Nemačkoj 43 odsto ispitanika, ali ni u tim zemljama mladi ne idu često u crkvu – jednom nedeljno to čini manje od 25 odsto.
Najreligiozniji su se pokazali mladi Poljaci gde je 17 odsto ispitanika reklo da ne pripada ni jednoj veri, a potom u Irskoj gde je taj procenat 31, i Austriji gde je nereligizno 34 odsto mladih. U Poljskoj bar jednom nedeljno u crkvu ide polovina mladih, a u Irskoj oko trećine (31 odsto).
Rezultati su objavljeni u izveštaju „Evropska omladina i religija“ čiji je autor Stiven Bulivant (Stephen Bullivant), profesor teologije i sociologije religije na londonskom katoličkom univerzitetu Sent Meri i zasnivaju se na podacima iz Evropskog socijalnog istraživanja sprovedenog od 2014. do 2016, piše Gardijan.
Komentarišući rezultate autor je ocenio da je „religija na umoru“ i da se „uz neke časne izuzetke sve više mladih ne identifikuje s religijom niti je praktikuje“ što će „u budućnosti verovatno biti i izraženije“.
„Hrišćanstvo kao zadato, kao norma, stvar je prošlosti i to verovatno zauvek. Ili barem za idućih sto godina“, rekao je Bulivant.
On je ukazao i da medju državama postoje velike razlike i da ponekad, čak i kada su sličnog kulturnog nasledja i istorije imaju veoma različite verske profile navodeći kao primer da su dve medju najreligioznijima – Poljska i Letonija i dve medju najnereligioznijima – Češka i Estonija postkomunističke zemlje.
Po Bulivantu, mnogi mladi Evropljani su kršteni kao deca ali posle više nisu ulazili u crkvu. „Kulturološki verski identitet sve manje se prenosi s roditelja na decu. Kao da se odmah s njih ispere… Za 20 ili 30 godina crkvene zajednice će biti manje, ali će im vernici zato biti mnogo više posvećeni i odaniji“, zaključio je.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.