Na prvi pogled iznenađuje to što se 2018. godine, a dve decenije od okončanja rata na Balkanu, u regionu ponovo govori o granicama, piše Rojters.
Povod za to je zabrinutost da bi Albanija sa prozapadno orijentisanim premijerom Edijem Ramom mogla da zapali političko bure baruta, upozorava Rojters.
Naime, Albanija i Kosovo žele početkom iduće godine da ukinu zajedničke granice, a to u bivšim jugoslovenskim republikama podstiče zabrinutost zbog velikoalbanskog nacionalizma, ocenjuje Rojters u analizi situacije u regionu.
Britanska agencija, inače, na početku analize podseća da je neispunjavanjem obećanja Evropska unija razočarala proevropske elite na Balkanu gde, između ostalog, i zato ponovo rastu tenzije i oživljavaju opasne debate o promeni granica. Prošla su tek tri meseca otkad je Evropska unija na samitu u Sofiji svečano obećala državama Zapadnog Balkana bliske veze i perspektivu pristupanja, a već se rađaju nove brige, ukazuje Rojters.
S jedne strane, kako se ocenjuje, vlade nekih balkanskih država se pitaju koliko uopšte vrede obećanja zapadnih partnera u EU i NATO-u, a sa druge strane upravo zbog toga ključa u samom regionu, gde zagovornici i protivnici EU vode ljute bitke.
Za samo par dana, podseća agencija, nemačka kancelarka Angela Merkel je dva puta opomenula da pre pristupanja moraju biti rešeni teritorijalni konflikti u regionu, pri čemu su granice neupitne. Kada je reč o pretnji ukidanjem granice između Albanije i Kosova Rojters ukazuje da bi to imalo posledice i na Makedoniju, gde živi jedan deo albanskog stanovništva.
Debatu o povlačenju novih granica, kako se navodi, raspiruje i Srbija. Predsednik Aleksandar Vučić uveo je u igru razmenu teritorija između Srbije i Kosova kako bi se rešio problem srpske manjine na severu Kosova koji i dalje tinja, navodi Rojters.
„Ali svako pomeranje granica u regionu je veoma opasno“, upozorava Ulf Brunbauer, direktor Instituta za Jugoistočnu i Istočnu Evropu na Univerzitetu Regensburg, prenosi Tanjug.
On ukazuje da bi to moglo da ohrabri Srbe u BiH da teže otcepljenju svoje teritorije i pripajanju Srbiji. Brunbauer, ali i evropske diplomate, smatraju da postoji izvesna veza između politike EU i ponovnog oživljavanja debate o granicama na Balkanu.
„Stepen frustracije kod proevropske elite je prilično visok“, konstatuje on.
Razlog za to je, ističe on, što EU ne ispunjava svoja obećanja. Upravo bliski partneri Nemačke, kao što su Francuska i Holandija, sprečavaju EU da otvori pregovore sa Albanijom i Makedonijom, iako su one, prema oceni EK, ispunile sve kriterijume.
Predsednik Francuske Emanuel Makron suočen je sa unutarpolitičkim strepnjama da bi debata o proširenju EU mogla da podstakne jačanje desničarskih populista na predstojećim izborima za Evropski parlament.
„To podstiče sumnju zemalja regiona u to koliko uopšte vrede obećanja EU“, smatra Brunbauer.
U svemu tome, ističe Rojters, nije posebno od pomoći američki predsednik Donald Tramp, koji je nedavno opisao Crnogorce kao agresivan narod.
„Može se očekivati da će zemlje kao što je Rusija popuniti vakuum koji ostavlja EU“, smatra Brunbauer.
Rojters takođe navodi i da je Kina veoma prisutna u regionu.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Svedoci smo gotovo histeričnog pisanja u medijima o pojačanom ruskom uticaju na Balkanu, a da niko ni jednom rečju ne spomene agresivno i dominantno prisustvo SAD na Balkanu i Evropi u celini, zašto ? Da li zato što više ne postoji (ako je ikada i postojala) slobodna štampa ? Da li su razlog vlasnici medija (čitaj zapadni kapital) ? Prisustvo Rusije ne ne Balkanu več i u EU bi trebalo da bude prirodna stvar, jer Rusija je evropska država za razliku od SAD. Ekonomski interes EU bi trebalo da leži u saradnji sa Rusijom, ne u konfrotiranju, a koje je najčešće posledica zahteva SAD da EU sledi američku politiku, iako je takva politika suprotna interesima državama EU ? Iz senke, kao veliki smutljivac u evropskoj politici, sa pogubnim uticajem i u bliskoj a i daljoj prošlosti na narode Jugoslavije i Srbije, nazire se Velika Britanija, koja iako izlazi iz EU želi da i dalje ostane dominantan kreator sudbene balkanskih naroda, što je zbilja i licemerno i bezobrazno. Velike sile, SAD i EU, sprovode neprijateljsku politiku prema Srbiji, politiku cepanja državne teritorije Srbije, usitnjavanja, ekonomskog porobljavanja, uzrokovale su odumiranja naše države i naroda, i ekonomski i fizički. Imajući u vidu šta su sve od razbijanja Jugoslavije do danas činili, i čine, kakve to posledice ima na naše živote, i sudbinu naše dece, od izazivanja siromaštva, bolesti, fizičkog istrebljenja, iseljavanja mladih iz Srbije, slobodno možemo reći da je nad Srbima Zapad izvršio pravi istinski genocid. Žalosno je, ako to zapadni mediji ne žele da vide i o tome pišu, da na isticanju i dokumentovanju toga ne radi makar naša država, a to bi trebalo da radi svuda i na svakom mestu,i u UN i u svim medijima na koje može da utiče, ne radi lažne slike, već zarad istine i istorije.