PODGORICA – Na produžavanje sankcija Crne Gore Rusiji, koje je najavio ministar spoljnih poslova Đorđe Radulović, političke partije vlasti i opozicije gledaju različito, a lider Demosa, koja je deo vladajuće većine, Miodrag Lekić kaže da je za neku vrstu balansa i opreza prema odnosima sa Rusijom.
Lekić je za podgorički Vijesti rekao da podržava primarnost evropskih integracija, ali takav državni pravac, kaže, ne znači da države članice EU i kandidati treba da gledaju Brisel kao neku vrstu nove Kominterne.
Sankcije prema Rusiji, smatra Lekić, treba legitimno sagledavati u dve ravni, poštujući usvojenu politiku EU ali sagledavajući, makar u nijansama, i specifične bilateralne odnose, interese i kulturnu tradiciju.
„Nije Nemačka izdala interese EU zbog činjenice da je jedna od najvećih investicija u Evropi pa i u svetu, rusko-nemacka izgradnja gasovoda ‘Severni tok’ – nesmetano trajala u periodu sankcija EU prema Rusiji. Sada se ta investicija nalazi u završnoj fazi. I Velika Britanije u istom periodu nije odustala od jedne investicije u Sibiru. To važi i za Italiju i Tursku“, naveo je Lekić, koji i nekadašnji diplomata.
Dodao je da je prethodna crnogorska vlast prednjačila u antiruskoj politici, čak svojom propagandom postajući histerično punkt napadanja Rusije.
„Sa nekom kratkovidom, prilično provincijalnim kalkulacijama da će se tako dopasti nekom od međunarodnih centara. Nastavak kalkulacije je bio da će ti centri zbog agresivne antiruske politike zažmuriti nad korupcijom i kriminalom kao glavnom bolešću ovdasnjeg režima koji su isti centri nazvali hibridnim“, kazao je Lekić.
Sledeći politiku EU, Crna Gora je sa još nekoliko kandidata članica od 2014. godine uvela sankcije Rusiji zbog njene uloge u ratu u Ukrajini, i od tada ih u kontinuitetu sprovodi.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.