Šefovi država i vlada članica Saveta Evrope danas su se na samitu u Rejkjaviku dogovorili da ojačaju tu organizaciju i njen rad u oblasti ljudskih prava, demokratije i vladavine prava, a usvojili su i deklaraciju o položaju dece u Ukrajini.
Na dvodnevnom samitu, lideri članica su usvojili deklaraciju o principima demokratije, potvrdili posvećenost Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i razvijali alate za suočavanje sa novim izazovima u oblasti tehnologije i životne sredine, saopštio je Savet Evrope.
U deklaraciji „Principi za demokratiju iz Rejkjavika“ lideri su upozorili na nazadovanje demokratije i istakli niz principa koje treba da poštuju demokratske države, kao što su sloboda izražavanja, okupljanja i udruživanja, nezavisne institucije, nepristrasno i efikasno pravosuđe, borba protiv korupcije i demokratsko učešće civilnog društva i mladih.
Lideri su, kako se navodi, takođe potvrdili duboku posvećenost Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i sistemu Konvencije kao mehanizmu za unapređenje mira i stabilnosti u Evropi, kao i bezuslovnu obavezu da poštuju konačne presude Evropskog suda za ljudska prava.
Oni su potvrdili povezanost ljudskih prava i životne sredine, navodeći da je čista, zdrava i održiva životna sredina ključna za puno uživanje ljudskih prava.
Rad Saveta Evrope u toj oblasti treba da se zasniva na političkom priznavanju prava na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu kao ljudskom pravu i na obimnoj sudskoj praksi koju je razvio Evropski sud za ljudska prava, navodi se.
Lideri su prethodno formirali registar štete u Ukrajini, koji treba da bude prvi korak ka stvaranju mehanizma za obeštećenje žrtava ruske agresije.
Od 46 članica Saveta Evrope, 40 zemalja se pridružilo ili izrazilo nameru da se pridruži registru, dok to nisu učinile Srbija, Bosna i Hercegovina, Mađarska, Turska, Jermenija i Azerbejdžan.
Lideri su na samitu takođe pozdravili napredak ka uspostavljanju specijalnog tribunala za zločin agresije i ponudili podršku Saveta Evrope tom procesu.
Pozvali su Rusiju da odmah oslobodi sve civile, posebno decu, koji su prisilno prebačeni ili nezakonito deportovani na njenu teritoriju ili u oblasti pod njenom privremenom kontrolom ili okupacijom.
Rusija treba da poštuje međunarodne obaveze i da povuče svoje snage iz Ukrajine, Gruzije i Moldavije. Ukrajinski napori na obnovi zemlje biće podržani kroz akcioni plan Saveta Evrope za Ukrajinu „Otpornost, oporavak i rekonstrukcija“ i od Razvojne banke Saveta Evrope.
Države članice Saveta Evrope su usvojile i Deklaraciju o položaju dece u Ukrajini, kojom pozivaju na podršku ukrajinskim vlastima u obezbeđivanju momentalnog povratka dece koju su ruske snage nezakonito prebacile i deportovale.
Svi počinioci takvih zločina nad decom treba da budu izvedeni pred lice pravde, navodi se i dodaje da pomoć treba pružiti i državama članicama Saveta Evrope koje privremeno prihvataju ukrajinsku decu.
Srbiju je u Rejkjaviku predstavljala ambasadorka pri Savetu Evrope Aleksandra Đurović jer su najviši zvaničnici bojkotovali samit pošto je odbijen amandman koji je Beograd predložio na tekst deklaracije „Ujedinjeni oko naših vrednosti“.
Srbija je amandmanom predložila da u rečenicu deklaracije, u kojoj se pominje teritorijalni integritet Ukrajine, Gruzije i Moldavije, bude dodato „i svih drugih članica Saveta Evrope“.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.