Najveći NATO vojni manevri još od kraja Hladnog rata počeli su u Norveškoj, zemlji koja se graniči sa Rusijom i rejonima severnog Atlantika. Na vežbi „Spoj trozupca 2018“ učestvuje oko 50 hiljada vojnika, 250 aviona, 65 brodova, 10 hiljada transportnih vozila svih 29 članica NATO-a, kao i partnera Alijanse, Finske i Švedske.
Dok zapadni analitičari tvrde da vežbe NATO-a nisu provokacija, već odgovor na moskovsku „politiku zastrašivanja“, u Rusiji jednoglasno ocenjuju da predstavnici Severoatlanske alijanse „aktivno koriste mit o ruskoj pretnji“.
Logika članova Alijanse bazira se na atmosferi rusofobije, iako se savremena Rusija, za razliku od NATO-a, nije isticala u agresivnim akcijama i stalno poziva da se mirno, diplomatskim putem, rešavaju problemi.
Politika NATO-a, usmerena na jačanje vojnog prisustva u istočnoj Evropi, dovela je do nezapamćenog nivoa aktivnosti na granicama Rusije.
„Posle dolaska na vlast predsednika Donalda Trampa došlo je do jačanja vojnog potencijala SAD, povećan je američki vojni budžet, a u tom periodu rastu i krugovi koji su zainteresovani za veću prodaju oružja proizvedenog u SAD. Američki vojno-industrijski kompleks raste i potrebna su mu tržišta na koje će on plasirati svoju tehniku i naoružanje. U vezi sa tim, mi vidimo da se intenzivirala vojna retorika od strane američkih vojnih krugova i predstavnika NATO-a, a situacija je eskalirala… Tako da je sve ovo što se dešava samo jedna karika u lancu: manevri na ruskim granicama, planirano jačanje vojnih kontigenata u Istočnoj Evropi, konkretno u Poljskoj itd. Zadatak je opravdati nepotrebne troškove američkog vojno-industrijskog kompleksa, imati tržišta i mesta korišćenja te tehnike i oružja proizvedenih u SAD. Takođe, postoji još jedan cilj — postaviti Rusiju ’na mesto‘, učiniti je takvom kakva je ona bila posle raspada Sovjetskog Saveza, nametnuti joj neprofitabilne ugovore vezane za vojnu industriju i raketne komplekse“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Aleksej Bičkov.
Zapadni analitičari navode da izbor Norveške kao mesta održavanja vojnih vežbi NATO-a nije slučajan. To se objašnjava geopolitičkim i strateškim položajem zemlje. Na prvom mestu, Norveška je zemlja koja je članica NATO-a i ima zajedničku granicu sa Rusijom, dugu oko 200 kilometara. Pored toga, izlazi na Severno more — zonu koja je od strateške važnosti za Rusiju. Na kraju, Norveška je jedan od glavnih dobavljača nafte i gasa u Zapadnu Evropu, a u perspektivi još i centralnog i istočnog dela kontinenta. Zbog toga je, kako zaključuju zapadni stručnjaci, sudbina Norveške veoma važna za osiguravanje energetske bezbednosti Evrope.
Inače, „ratnim igrama“ zapadne Alijanse priključile su se i zemlje koje nisu članice NATO-a, Finska i Švedska. Moskva na to gleda kao uvlačenje tih zemalja u politiku Alijanse i ocenjuje da to ne doprinosi jačanju stabilnosti i bezbednosti na severu Evrope i evropskom kontinentu u celini, već da vodi ka „degradaciji stanja u regionu“.
Zamenik ruskog šefa diplomatije Aleksandar Gruško rekao je da vežbe NATO-a u Norveškoj pokazuju želju Alijanse da, koristeći vojne metode, stvori novu liniju razdvajanja bliže granicama sa Rusijom.
Moskva ističe da vežbe NATO-a u Severnoj Evropi, koje će trajati do 7. novembra, nose antiruski karakter. Ruski zvaničnici skreću pažnju da učesnici manevara uvežbavaju odbrambene i ofanzivne operacije u svim sredinama — na kopnu, na moru i u vazduhu, a takođe i u sajber-prostoru, kao i u klimatskim uslovima koji su najpribližniji ruskim, a neki elementi vežbi biće održani na samo 200 kilometara od ruske granice.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je uveren da NATO uvežbava brzo prebacivanje američkih jedinica u Evropu, a ruski mediji navode da će Amerikanci na vežbama učestvovati sa 14.000 vojnika, kao i velikim brojem aviona, korpusom vojne pešadije i ratnim brodovima, uključujući i nuklearni nosač aviona „Hari Truman“, koji je u norveške vode uplovio sredinom oktobra, prvi put posle 30 godina. Kako navode, njegovu posadu čini pet hiljada vojnika i tehničara.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da će ovim manevrima biti proverena sposobnost oslobađanja savezničke zemlje koju je pokorio agresor, mada je u Moskvi svima jasno da taj „agresor“ može biti samo Rusija.
Ruski zvaničnici i eksperti su više puta ponovili da Rusija ne preti nikome i da nema nameru nikoga da napada, ali da će odgovoriti na svaku pretnju kako bi zaštitila svoju zemlju.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.