LONDON – Novi lider Konzervativne stranke i premijerka Velike Britanije Liz Tras preuzima funkciju u trenutku dok se zemlja suočava s rastom inflacije, štrajkovima i recesijom, što će biti veliki izazov za 47-godišnju političarku koju opisuju kao osobu koja ne voli da gubi i po mnogo čemu nekonvencionalnog torijevca.
Meri Elizabet Tras, rođena 1975. godine u Oksfordu, treća je žena premijer u britanskoj istoriji, završila je Oksfordski univerzitet, interesujući se za filozofiju, politiku i ekonomiju, a kao student se politički angažovala u liberalnim demokratama, navodi Bi-Bi-Si.
Njeni roditelji, otac nastavnik matematike i majka medicinska sestra, bili su levičarski aktivisti.
Kako ocenjuje britanski javni servis, Trasova, šef diplomatije u odlazećoj vladi Borisa Džonsona, po mnogo čemu nije konvencionalni torijevac.
Konzervativcima se priključila još na studijama, čiji je poslanik postala 2010, za izborni okrug Jugozapadni Norfolk.
U jednom trenutku pretio joj je gubitak mandata, kada je otkriveno da je nekoliko godina ranije imala vanbračnu aferu s poslanikom torijevaca Markom Fildom, ali je pokušaj njene smene propao i zadržala je mesto parlamentarca s više od 13.000 glasova podrške.
Ministarka spoljnih poslova u odlazećem kabinetu Borisa Džonsona, ušla je u vladu 2012, najpre kao ministarka obrazovanja, a onda i kao državni sekretar za životnu sredinu, a obavljala je i jednu od važnijih funkcija u ministarstvu finansija.
Iako često vole da je porede s omiljenim političarem torijevaca – Margaret Tačer, naročito po stilu oblačenja, Trasova je jednom prilikom uzvratila: „Prilično je frustrirajućie da žene političare uvek porede s Margaret Tačer, dok muškarce ne porede s (nekadašnjim premijerom) Tedom Hitom“.
Pred izjašnjavanje Britanaca o izlasku iz EU, Trasova se zalagala za ostanak u Uniji, napisavši za „San“ da će Bregzit biti trostruka katastrofa – „više pravila, više formulara i više kašnjenja kada se bude prodavalo Evropskoj uniji“, ali kada je Bregzit prihvaćen, promenila je mišljenje, ocenivši da je izlazak iz EU Britaniji pružio priliku da „uzdrma način na koji stvari funkcionišu“.
Kada je Džonson izabran za premijera 2019, Trasova je imenovana za sekretara za međunarodnu trgovinu, što joj je dalo priliku da se bori za britansku privredu tokom brojnih susreta s globalnim političkim i biznis liderima.
Kao ministar spoljnih poslova – funkcija koju je preuzela 2021 od Dominika Raba, nastojala je da reši problem Severnoirskog protokola i obezbedila oslobađanje dvojice britansko-iranskih državljana uhapšenih u Iranu.
A kada je Rusija započela vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara, Trasova se priključila tvrdoj liniji insistirajući na tome da sve ruske snage treba da budu proterane iz Ukrajine.
Naišla je i na osude u britanskoj javnosti zbog toga što je davala podršku Britancima koji žele da ratuju u Ukrajini, podseća BBC.
Nije bez kontroverzi prošla ni njena trka za lidera Konzervativne stranke.
Na pitanje kako bi rešila problem rasta životnih troškova, Trasova je odgovorila da će se usredsrediti na „smanjenje poreskog opterećenja, ne deleći milostinju“.
Morala je da odustane od plana da se visina plata u javnom sektoru veže za troškove živote u unutrašnjosti zemlje, pošto su vodeći torijevci upozorili da bi to značilo manje plate za milione radnika izvan Londona.
Nazvala je škotsku premijerku Nikolu Sturdžen osobom koja traži tuđu pažnju dodajući da je najbolje „ignorisati je“.
Ostaje zabeleženo da se na partijskom skupu liberalnih demokrata 1994. založila za ukidanje monarhije i da je delegatima u Brajtonu tada rekla: „Mi, liberalne demokrate, verujemo u ukazivanje prilike svakom. Ne verujemo da su ljudi rođeni da vladaju“.
Jednom prilikom je, u razgovoru s medijima, njen brat ispričao da je Liz kao devojčica „mrzela da gubi“ i da bi „često negde pobegla, radije nego da rizikuje da izgubi“.
Trasova je od 2000 udata za ekonomistu Hjua Lirija, s kojim ima dve ćerke tinejdžerke.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.