ANKARA – Sud u Istanbulu odložio je izricanje presude jedanaestorici uglednih boraca za ljudska prava koji su optuženi za učešće u terorističkim aktivnostima i zakazao im novo ročište za april.
Aktivisti su tražili oslobađajuće presude po optužbama za navodnu pripadnost ili pomoć teorističkim organizacijama.
Suđenje bivšem predsedavajućem Amnesti Internešenala u Turskoj i još desetorici aktivista te organizacije podstaklo je zabrinutost zbog odnosa turskih vlasti prema borcima za ljudska prava i izazvalo zahlađenje u odnosima Ankare i EU, posebno s Nemačkom.
Očekivalo se da će sud u Istanbulu izreći presude na današnjem ročištu, ali je umesto toga za 3. april zakazano novo, uz obrazloženje da je potrebno dodatno vreme za završna izlaganja odbrane.
Današnje ročište je održano pošto je tursko tužilaštvo naložilo da se pritvori ugledni filantrop Osman Kavala, zbog navodne povezanosti s pokušajem puča 2016. godine, i to samo nekoliko sati pošto ga je sud oslobodio optužbi za teorističko delovanje na antivladinim protestima 2013. godine.
AP izveštava da je Hjuman rajts voč (HRW) reagovao i nazvao „osvetoljubivom i pravno neosnovanom“ novu odluku suda o pritvaranju Kavala, koji je, prethodno, već odležao 840 dana u zatvoru.
Deset optuženih aktivista, među kojima su direktor turskog Amnesti internešenela Idil Isre, nemački državljanin Piter Štedner i švedski Ali Garavi, turska policija je uhapsila u akciji u julu 2017. godine u Istanbulu.
Kao jedanaesti je uhapšen bivši direktor Amnesti internešenala u Turskoj Taner Kilič, u odvojenoj akciji mesec dana ranije u Izmiru.
U međuvremenu, svi su pušteni da na slobodi čekaju odluku suda.
Destorica aktivista terete se za pomaganje terorističkim organizacijama, uključujući i mrežu koju iz SAD vodi turski sveštenik Fejtula Gulen, koga turske vlasti optužuju za organizovanje neuspelog državnog udara i koga tretiraju kao lidera terorističke grupe.
Kilič je optužen da je pripadnik Gulenove grupe, a optužnica se temelji na navodnom korišćenju aplikacije za slanje šifrovanih poruka sa mobilnog telefona.
Prema navodima iz istrage, ovu aplikaciju su koristili pripadnici Gulenove mreže za međusobno komuniciranje.
Sam Gulen je u više prilka negirao bilo kakvu povezanost ili planiranje državnog udara 2016. godine.
Svi optuženi su odbacili navode tužilaštva i izjasnili se da nisu krivi.
Kilič je konstatovao da ne postoje dokazi da je koristio aplikaciju za enkripciju telefonskih poruka.
„Zahtevam da me sud oslobodi“, preneo je Amnesti Internešenel Kiličeve reči.
Turska policija je nakon pokušaja puča uhapsila 77.000 ljudi, a iz državne službe otpustila oko 130.000 ljudi.
Hapšenja su najpre planirana kao obračun sa navodnim inicijatorima državnog udara, a potom su, prema tvrdnjama upućenih posmatrača, nastavljena i proširena na sve oponente vlastima, među kojima su se našli i borci za ljudska prava.
Današnje suđenje koincidira sa objavljivanjem kritički intoniranog izveštaja evropske komesarke za ljudska prava Dunje Mijatović, koja traži od turskih vlasti da poštuju nezavisnost sudstva, kao i da obustave progon boraca za ljudska prava kojima se u Turskoj sudi zato što sprovode „legitimne aktivnosti“.
Mijatovićeva je posebno kritikovala novo hapšenje filantropiste Kavala, ocenivši da optužbe protiv njega „nisu kredibilne, a ni normalne“.
„Apelujem na tursko pravosuđe i na Savet sudija i tužilaca da preuzmu odgovornost tako što neće dozvoliti da se pravno potvrde takva kršenja krivičnog postupka i samovolja tužilaca“, rekla je Mijatovićeva, prenosi AP.
EU je takođe kritikovala odluku protiv Kavale, ocenivši da „dodatno narušava kredibilitet turskog pavosuđa“.
„Kao zemlja kandidat i dugogodišnji član Saveta Evrope, od Turske se očekuje da se pridržava najviših demokratskih standarda i prakse, uključujući i pravo na pošteno i fer suđenje“, poručio je Piter Sano, predstavnik službe spoljnih poslova Saveta Evrope.
Turski predsednik Redžep Taip Erdogan danas je, prema nepotvrđenim informacijama, podržao ponovo pritvaranje Kavala, osudio pokušaj da se oslobodi optužbi i apelovao da se poštuje nova odluka o njegovom pritvaranju.
Antivladine proteste 2013. godine Erdogan je ocenio kao „grozan napad sličan vojnom udaru, ultimatumima i terorizmu“, koiji su Tursku koštali milijarde dolara.
Erdogan je optužio Kavala da je produžena ruka američkog filantropa i milijardera Džordža Sorosa, koji je, prema rečima turskog lidera, podsticao pobune u mnogim zemljama.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.