BEČ – Bivši visoki predstavnik u BiHercegovini i nekadašnji izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič, čija podrška ideji razgraničenja je izazvala brojna reagovanja, ističe da ne treba unapred odbijati nijedan predlog i tvrdi da je nabolje rešenje ono do kojeg dođu dve strane kojih se to tiče, Beograd i Priština.
Petrič u intervjuu Tanjugu izražava čuđenje što niko ne vidi problem u razgraničenju Slovenije i Hrvatske, na primer, a osporava se sličan model rešenja u slučaju Kosova i Metohije:
„Podsetio bih da odluka o arbitraži sadrži da pojedina hrvatska sela u Sloveniji pređu u Hrvatsku. Puno kritikovani etnički princip ovde je prošao bez kritike“, naglašava Petrič i dodaje da, ako iz praktičnih razloga postoji potreba za korekcijom granica, i ako to donosi više bezbednosti i mira, onda to treba i učiniti.
Austrijski i evropski političar dugogodišnjeg iskustva, Petrič za Tanjug podseća da je bio, „i ostao“, protiv vođenja politike u 21. veku na osnovu koncepta iz 19. veka, ali smatra da, ako postoji konsenzus i spremnost na kompromis, koji bi postigle dve strane, onda treba to rešenje da se sagleda, razmisli o njemu ozbiljno i da se unapred ne odbija.
„Mi iz EU stalno smo govorili zemljama regiona da treba da nađu same rešenje za svoje probleme, a da mi možemo samo da pomažemo u pronalaženju teških kompromisa, reči koja je do skoro bila strana u regionu. Sada je očigledno slučaj da postoji mogućnost za pronalaženjem kompromisa između Beograda i Prištine“, objasnio je on.
Petrič je podsetio da je do sada bilo dva koncepta na osovu kojih su menjanje granice.
„Prvi je promena granica ratovima, krvavim konfliktima, a drugi je da su nametana rešenja od strane međunarodnih posrednika, kao što je bio slučaj u BiH i na Kosovu“, kaže on i naglašava:
„Nametnuta rešenja nisu dobra, a to sada, četvrt veka nakon sukoba u regionu, znamo. Iz toga treba da izvučemo pouke“, istakao je on.
Petrič ukazuje da je važno da sada dva političara žele da preuzmu odgonornost, a to znači da moraju da preuzmu odgovornost kako za kompromis, tako i njegovu primenu.
On je podsetio da na Kosovu imamo situaciju koja nije rešena, da je Priština proglasila jednostrano nezavisnost, koja je priznata samo od dela međunordne zajednice, čak ni od svih članica EU.
„To znači da imamo ogromnu nesigurnost. Znamo iz prošlosti da je tamo bilo incidenata. Zato sam mišljenja da, ako postoji solucija, koja mora biti dobro promišljena, a u koju bi bili uključeni svi akteri, kao i EU, da bi to bilo dobro“, rekao je Petrič.
Ističe da bi bilo dobro napraviti i mali regionalni plan za ekonomski razvoj, odnosno ekonomsku zonu, koja bi uključila pogranične regione između Kosova i Srbije.
Podsetio je da bi rešenje kosovskog pitanja znacio veliki korak za Srbiju ka članstvu u EU, ali i za Kosovo, jer bi obe strane mogle da se posvete cilju učlanjenja u Uniju.
Kaže da je na Evropskom forumu u Alpbahu imao prilike da posmatra i razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i sa Hašimom Tačijem, i uverio se da je između njih tokom dugogogodišnjeg dijaloga došlo do spremnosti na kompromis u korist rešenja za građane.
Petrič upozorava da se moraju, kada bude postojalo konkretno rešenje, sagladati svi detalji, jer je i Dejtonski sporazum imao greške oko granica.
„Postojale su u Dejtonu greške povlačenja granica, te su deljena sela, a u Sarajevu jedan stambeni blok, što sam morao pet godina kasnije da popravljam. Oko Kosova imamo dovoljno vremena da analiziramo rešenje. Ujedno treba imati u vidu da se ne radi o ogromnoj teritoriji, da se ne može porediti sa BiH, niti bilo kojom drugom državom. Radi se o korekciji granica i razmeni teritorije. To nije nešto što želim, ali moram poštovati ako dve strane to predlože“, rekao je on.
Petrič je istakao da je najbolje rešenje ono do kojeg dođu dve strane.
„Ranije su ratovima menjane granice, a sada se to pokušava mirnim putem i to treba uzeti u obzir i ceniti To je ono što smo stalno želeli“, podvukao je on.
Ukazao je da je predsednik Vučić u Alpbahu, bez da ga je iko pitao, rekao da Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet BiH i smatra da Vučiću treba pokoniti poverenje, jer bi svako drugačije delovanje od onoga što je rekao moglo da se katastrofalno odrazi na odnos sa EU.
„Mislim da je tim osigurano da neće doći do bilo kakvih promena granica u vezi BIH“, uveren je Petrič.
Smatra, takođe, da u soluciju moraju biti ukljuceni i svi faktori u međunarodnoj zajednici, a tako i Rusija i SAD.
„Veoma je važno da se postigne širok konsenzus oko priznanja kompromisa, i uključi u to garancija da će BiH kao država opstati u okviru Dejtonskih granica“, rekao je on
Petrič je ukazao na primer Makedonije, gde je, i pored posredovanja SAD, UN i EU, bilo nemoguće naći rešenje, sve dok se premijeri Makedonije i Grčke nisu odlučili na pronalaženje zajedničkog rešenja.
„Ta volja sada postoji i između Beograda i Prištine, iako sam još skeptičan da li će poći za rukom kompromis. Ne treba unapred odbijati predloge koje daju dve strane“, ponovio je on.
Kompromisom Beograda i Prištine bi se, kako podvlači, postigla veća bezbednost i stabilnost u regionu.
„Važno je da spoznamo da trenutno imamo priliku, koja nestaje istekom mandata Evropske komisije, a to je uskoro. Austrija bi bila dobro savetovana ako bi 100 godina posle završetka Prvog svetskog rata ovu godišnjicu obeležila jednom svečanom izjavom, u koju bi bili uključeni svi oni koji imaju interese na Balkanu, kao i države regiona, ali i EU, UN, OEBS. To bi bio lep zadatak za Austriju kao predsedavajuću EU“, predložio je on.
Petrič smatra da bi u tu izjavu trebalo da se unesu svi konflikti koji i dalje postoje na Balkanu, a pored najvećeg oko Kosova, podsetio je da postoji niz manjih graničnih sporova.
„Postoje otvorena granična pitanja između Srbije i Hrvatske, sa Crnom Gorom, Makedonijom. Tim dokumentom bi svi ti problemi mogli biti izneti i dat podsticaj za njihovo rešenje“, kaže Petrič dodajući da bi to bilo od istorijskog značaja za region i Evropu.
Kada je reč o pismu upozorenja bivših visokih predstavnika međunarodne zajednice u BiH upućen šefici evropske diplomatije Federiki Mogerini, Petrič ističe da se nije pridružio tome, jer smatra da ne treba unapred odbijati kompromise, posebno kada se još ne znaju detalji.
„Mislim da treba podržati Mogerini, koja radi godinama na rešenju kosovskog pitanja, a biti joj na tom putu prepreka. Treba osnažiti i podržati Mogerini i EU i zato nisam podržao ovo pismo“; objasnio je on.
Petrič ukazuje da bi EU, ako se realizuje rešenje oko Kosova, ojačala svoju poziciju kako u regionu, tako i svetu.
Isto tako, on je ocenio da bi EU trebalo da ubrza proces proširenja na zemlje Zapadnog Balkana, jer treba imati u vidu brzo, pre svega ekonomsko napredovanje, Kine u regionu, koja gradi „Put svile“ na Balkanu od Gčke ka EU.
„Protiv tog delovanja Kine se ne može imati ništa pošto živimo u eri liberalne eonomije, ali mora EU biti snažnija i aktivnija i nametati svoja pravila“, ukazao je on navodeći da je problem što Kina jakom državnom subvencijom isporučuje cement i čelik za igradnju mosta na Peljšecu koji finansira pretežno EU.
„Moramo pokušati da sa Kinom, Rusijom, arapskim zemljama i Turskom uspostavimo bolju radn klimu. Ne moramo da volimo te države, ali moramo biti u stanju da sa njima profesionalno sarađujemo na Balkanu“, zaključio je Petrič.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.