Američki predsednik Barak Obama napušta dužnost 20. januara, a sledi devet stvari po kojima će biti zapamćeno njegovo predsedništvo, prenose mediji.
1. Stvaranje istorije
Kada bi istoričari napisali samo jednu stvar o Baraku Huseinu Obami, to bi najverovatnije bila činjenica da je taj mladi senator iz Ilinoisa postao prvi tamnoputi predsednik SAD-a, 143 godine nakon ukidanja ropstva. Obama, tada 47-godišnjak, na svojoj je inauguraciji 2009. godine pokazao veliki govornički talenat, promovišući svoju poruku „nade i promene“.
Tokom svoja dva mandata ponekad je teško pretvarao svoje poetične ideje u praksu. Rasne tenzije nisu nestale, ali već i sama činjenica da je izabran za predsednika potvrdila je velike promene koje se događaju u američkom društvu.
2. Saniranje ekonomije
Obaminim prvim mandatom dominiralo je ekonomsko posrtanje Sjedinjenih Država, koje je nasledio od prethodnika. Kriza tržišta nekretnina pokrenula je finansijski raspad koji je bukvalno razneo banke i kreditore Volstrita i metastazirao u ekonomsku krizu globalnih razmera. Uprkos snažnoj ideološkoj opoziciji i velikim fiskalnim podsticajima, Obama je povećao vladina davanja za spašavanje ekonomije na 831 milijardu dolara.
Posledice te krize osećaju se i danas, ali nezaposlenost u Americi pada 75 meseci zaredom.
3. „Pravda je zadovoljena“
„Večeras mogu da izvestim američki narod i svet da je SAD izveo operaciju u kojoj je ubijen Osama bin Laden“, bile su reči kojima je Obama 2011. godine smirio milion Amerikanaca koji su bili besni i frustrirani jer najmoćnija država na svetu ne može da dođe do čoveka odgovornog za terorističke napade 11. septembra.
Ta riskantna operacija američkih specijalaca postala je tipična za Obamin pristup protivterorističkom delovanju, koji uključuje napade dronovima i oružane prepade. U vreme njegovog odlaska al-Kaida i njene filijale znatno su oslabljene.
4. Muke u Kongresu
„To je jedna od retkih stvari kod mog predsedništva za kojima žalim – da su se zloba i sumnje između stranaka pogoršale umesto da se poboljšaju“, rekao je Obama u svom poslednjem govoru o stanju nacije.
Otkad je izabran na mesto predsednika, republikanci u Kongresu obavezali su se da će mu se suprotstavljati svim sredstvima. Pokušaji da se zatvori zatvor u Gvantanamu i uvede kontrola ličnog naoružanja, čak i nakon pokolja školaraca u Sendi Huku, nisu uspeli zbog stranačkih razlika.
5. Sporazum s Iranom
SAD je više od dve decenije preduzimao akcije i uvodio sankcije kako bi sprečio Iran da razvije nuklearno oružje. Obama je pokušao sa drugačijim pristupom, razgovarajući u tajnosti sa tom islamskom republikom. Rezultat je bio dogovor kojim se Iran obavezao da će zaustaviti svoje napredovanje prema nuklearnom naoružanju u zamenu za znatno ukidanje sankcija i dobijanje međunarodnog legitimiteta.
Taj sporazum je pogoršao američke odnose sa iranskim neprijateljima Izraelom i Saudijskom Arabijom, ali njime je sprečena trka u nuklearnom naoružanju na Bliskom istoku, te su ublažene tenzije između Irana i SAD-a koje traju od Islamske revolucije iz 1979. godine.
6. Bez intervencije u Siriji
Nijedna međunarodna kriza nije toliko testirala Obaminu spoljna politiku i njegovu visoko postavljenu lestvicu za vojne intervencije kao sukob u Siriji. Čak i kad je sirijski predsednik Bašar Al-Asad prešao Obaminu crvenu liniju oko upotrebe hemijskog oružja i ubio hiljade civila, čovek koji je stupio na dužnost kao političar koji se protivi ratovima odbio je da interveniraše u toj bliskoistočnoj zemlji.
Sirija će biti u krizi još mnogo godina, a kritičari će dugo raspravljati da li je Obamina politika bila razumna i do kog je nivoa njegova odluka štetila američkom ugledu, dopustila tzv. Islamskoj državi da se proširi i pokrenula talas imigracije koji je destabilizovao Evropu i omogućio Rusiji i Iranu da prošire svoj uticaj u regiji.
7. Klimatski sporazum
Nakon klimatskog skepticizma Džordža Buša, Obaminih osam godina na mestu predsjednika ostaće obeleženo po donošenju velikog broja zakona o okolini kojima su se zaštitili morski ekosistemi, smanjile emisije stakleničkih plinova i podržao razvoj obnovljivih izvora energije.
Obama je u pokušaju da vrati ekološke teme u diskurs američke politike planinario ledenjacima Aljaske, ronio na otoku Midvej i požurio ratifikaciju Pariškog sporazuma o klimi.
Očekuje se da će njegov naslednik Donald Tramp poništiti većinu Obaminih zakona zbog čega je pitanje koliko će dugo trajati njegova ekološka ostavština.
8. Obamacare
Demokrati su godinama bezuspešno pokušavali Amerikancima da pruže univerzalnu zdravstvenu zaštitu. Ni Obama nije baš uspeo u tome, ali ipak je proširio zdravstveno osiguranje na desetine miliona Amerikanaca koji ga pre toga nisu imali.
Republikanci su taj zakon, koji je postao poznat kao Obamacare, proglasili inkarnacijom socijalizma, te su u jednom trenu čak tvrdili da će se njime stvoriti „liste za smrt“. Nisu ga uspeli sprečiti, što se možda neće moći reći za Trampa, koji stupa na dužnost krajem januara.
9. Upoznavanje komšija
Obamino putovanje na Kubu možda će biti zapamćeno kao što je bila poseta Ričarda Niksona Kini, ali je bilo deo puno šire politike poboljšanja odnosa SAD-a i Latino Amerike. Ponovno jačanje levičarskih populista u toj regiji oživelo je sećanja na „jenkijevski imperijalizam“ – pučeve koje je Amerika podsticala ili organizovala, odrede smrti i vojne intervencije.
Obama je nakon samo stotinu dana na mestu predsednika na samitu poručio da se SAD promenio. Taj pristup je kasnije vođama poput Uga Čaveza oduzeo bilo kakav argument za antiamerikanizam. Obama se rukovao sa Čavezom, susreo sa dugogodišnjim nikaragvanskim predsednikom i revolucionarnim vođom Danijelom Ortegom i posetio grob popularnog salvadorskog sveštenika koga su ubili odredi smrti povezani sa SAD-om.
Takođe je priznao „greške“ oko puča kojim je u Čileu postavljen diktator Augusto Pinoče, objavio je dokumente koji otkrivaju američku uključenost u rat u Argentini i uspostavio diplomatske odnose s Kubom, prenosi Index.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Nicemu…!!!