Sjedinjene Američke Države mogle bi da primene razne ekonomske, vojne i ideološke strategije kako bi podelile i uzdrmale Rusiju, navodi se u novom izveštaju instituta koji finansira Pentagon.
U dokumentu pod naslovom „Iscrpljivanje i destabilizacija Rusije” ističe se da bi SAD i saveznici mogli da primene „nenasilne opcije nanošenja štete” kako bi oslabili rusku privredu i vojsku i ugled ruskih vlasti kod kuće i napolju.
Centar za istraživanje i razvoj (Rand), neprofitna organizacija koju između ostalih plaća i američka vojska, predlaže koje sve operacije SAD mogu da finansiraju kako bi Rusiju preusmerile na manje opasne akcije koje će joj prazniti budžet. Predložene mere uključuju ekonomske, geopolitičke, ideološke i vojne.
Ruski TV kanal RT je istraživanje okarakterisao kao otvorenu zaveru da se izazovu socijalno nezadovoljstvo i društvene podele u Rusiji.
U izveštaju se zaključuje da najviše šanse za uspeh imaju opcije koje direktno pogađaju Rusiju tamo gde je najranjivija, a podrivaju je u segmentima u kojima prednjači. Kao najslabija tačka istaknuta je njena ekonomija, mala u poređenju sa američkom i veoma zavisna od izvoza energenata, dok je najveća snaga u domenu vojske i informacionog ratovanja.
U izveštaju se navodi da Rusija pati od „duboko ukorenjene”, ali „preterane” strepnje zbog mogućnosti da „Zapad inicira promenu režima”. RT komentariše koliko je ironično to što se ova strepnja naziva preteranom u dokumentu u kom se opisuju načini da se upravo to uradi.
U dokumentu se dalje navodi da bi SAD mogle da stvore percepciju da ruska vlada ne radi u interesu javnosti, da smanji poverenje u ruski izborni sistem ili da ohrabre unutrašnje proteste. Sve to bi možda omelo rusku vladu i učinilo je „manje sposobnom ili sklonom da ugrozi interese Zapada u inostranstvu”, ali se priznaje da ova strategija verovatno ne bi funkcionisala i da nosi rizik eskalacije sukoba.
Ruski komentatori naglašavaju da je dokument objavljen nakon dvogodišnje „histerije” zbog navodnog mešanja Rusije u američku politiku, dajući „uznemirujući uvid u ideologiju američke izuzetnosti” koja funkcioniše po principu „radite kako mi kažemo, a ne kako mi radimo”. Primećuju da se zapadni mediji nisu utrkivali da ukažu na ovu američku varijantu mešanja niti da „prozovu vladu SAD zbog licemerja”.
U ekonomskoj oblasti u izveštaju se sugeriše da bi mere poput širenja američke energetske proizvodnje i nametanja strožih trgovinskih i finansijskih sankcija pomogle da se optereti i unazadi ruska ekonomija.
Predloženo je ohrabrivanje emigracije visokoobrazovane omladine i kvalifikovanih radnika, jer to ne donosi troškove ni rizike i može da pomogne SAD i drugim zemljama koje primaju doseljenike, na štetu Rusije. Kao loša strana je navedeno to što bi se efekti osetili nakon dugog vremena.
Sa strane geopolitike, ocenjuje se da bi američka pomoć Ukrajini u oružju dotakla Rusiju tamo gde je spolja najranjivija, ali da bi ta pomoć morala pažljivo da se izvaga kako bi povećala troškove za Moskvu ali da istovremeno ne izazove mnogo širi sukob u kojem bi Rusija zbog svog položaja imala značajnu prednost.
Povećanje američke podrške sirijskim pobunjenicima je još jedna mogućnost, ali to bi moglo da rezultira sličnim neugodnim ishodima. Između ostalog, da naruši napore u borbi protiv islamskog terorizma i donese rizik dalje destabilizacije celog regiona.
SAD bi takođe mogle da pokušaju da smanje ruski uticaj u centralnoj Aziji, promovišu liberalizaciju u Belorusiji i preokrenu Pridnjestrovlje, proterujući ruske trupe iz ovog nepriznatog, uglavnom ruskog govornog područja koje se odvojilo od Moldavije nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Međutim, autori se slažu u činjenici da bi većina ovih opcija bila teško izvodljiva, skupa za Vašington, a možda čak i ne bi imala željeni efekat.
U vojnom smislu, Sjedinjene Američke Države bi mogle ponovo da postave svoje bombardere u blizini ključnih ruskih strateških ciljeva, kako bi povećale zabrinutost Rusije, ali izvan dometa većine ruskih balističkih i krstarećih raketa.
Vašington bi takođe mogao da postavi dodatno taktičko nuklearno oružje u Evropu i Aziju kako bi prisilio Moskvu da poveća ulaganja u vazdušnu odbranu, preneo je Sputnjik.
Razvoj novih dalekometnih bombardera i svemirskog oružja takođe bi zabrinuo Moskvu, ali sve predložene mere u vojnom domenu nose rizik da uvuku SAD u trku u naoružanju koja bi mogla da ima suprotan efekat, upozorava se u izveštaju.
(Jelena Kavaja, „Politika“)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Hajde ne lazite i ne prosipajte propagandu, i sto se vi toliko interesujete za Ameriku i Rusiju, treba vise brinete o stanju u Srbiji.