PARIZ – Stratezi Emanuela Makrona bi trebalo da budu zabrinuti nakon prošlonedeljnih izbora za Evropski parlament, piše Politiko.
Portal ocenjuje da je Makron igrao opasnu igru pretvorivši prošlonedeljne izbore u dvoboj sa krajnjom desnicom, a svoju stranku u jedinu alternativu populistima, ocenjuje portal.
„Zaboravite ideju Emanuela Makrona kao „jupiterijanskog“ predsednika, on je postao Ahil, heroj osvajač sa potencijalno fatalnom, skrivenom slabošću“, piše „Politiko“.
Ova strategija, koja dozvoljava Makronu da apsorbuje glasove iz levog centra i desnog centra, dovela je do toga da brojni stručnjaci već sada predviđaju njegovu pobedu 2022. godine, kada se Francuska bude vratila na birališta da bi izabrala novog predsednika.
Ali, ako se pogleda kako i gde su ljudi glasali na prošlonedeljnim izborima, videće se zašto bi Makronovi stratezi trebalo da budu zabrinuti, navodi Politiko.
Očigledan odgovor na pitanje ko je „osvojio“ evropske izbore prošle sedmice je Marin le Pen.
Krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje Marin le Pen osvojilo je 23,3 odsto glasova, dok je Makronova Republika u pokretu osvojila 22,4 odsto odsto glasova.
Zabeležen je neočekivan i značajan zamah Zelenih, koji su osvojili 13,4 odsto.
Rezultat je bio neprijatan za Makrona, ali prava pretnja njegovom predsedništvu leži negde na drugom mestu.
Kao i Ahil, ranjiv je na neočekivan način, ocenjuje Politiko.
Iako je Makornova baza 2019. godine (22,4 odsto) skoro ista kao i njegova baza iz 2017. godine (24,1 odsto), razlika je u tome što njegova stranka više nije „novi centar“ Francuske, već je prerasla u bazu desnog centra.
Od opštine do opštine, Makron je dobio dobre rezultate u buržoaskim oblastima koji su donedavno bili uporišta bivših predsednika Žaka Širaka i Nikole Sarkozija.
Makron je 2017. godine bio kandidat mlade, optimističke Francuske, da bi izlazne ankete od prošle nedelje pokazale pomeranje Makronovih biračkih baza iz centra u desno, ka bogatima i starijim biračima.
Istraživanje Ipsos-Sopra Sterije o glasačima, pokazalo je da se 27 odsto ljudi koji su glasali desno od centra u prvom krugu predsedničkih izbora 2017. odlučilo da glasaju za Makrona na evropskim izborima prošle sedmice.
Istovremeno, 14 odsto Makronovih glasaca iz prvog kruga glasalo je za Zelene, a 11 odsto za stranke levo od centra.
Najbolji rezultat na prošlonedeljnim izborima 33 odsto postigao je među ljudima starijim od 70 godina, izgubio je šest procentnih poena u kategoriji od 18 do 24 godina i 11 poena među biračima od 25 do 34 godina.
Opasnost koja mu preti je da njegova nova baza više ne odgovara opisu makronizma, koji bi poput njega trebalo da bude mlad i energičan.
Ono što ga čini izuzetno ranjivim je da je njegova baza u opasnosti da bude istisnuta ukoliko se republikanci „staro desno središte“ vrate u život pre predsedničkih izbora, navodi Politiko.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.