Proglašenje vanrednog stanja u Tunisu više od nedelju dana posle napada u kome je ubijeno 38 turista, pobuđuje strahovanja oko restrikcije javnih sloboda, prenosi agencija Frans pres.
Predsednik Tunisa Beži Kaid Esebsi proglasio je u subotu vanredno stanje u zemlji, osam dana posle krvavog napada naoružanog čoveka na turiste na plaži jednog tuniškog hotela. Vanrednim stanjem daju se dodatna ovlašćenja vojsci i policiji.
Vlasti su takođe otkrile da je mladić koji je izvršio napad radio u turizmu kao animator. Njegova majka je sa svoje strane rekla da je njen sin voleo brejkdens i fudbal i da je bio „žrtva ispiranja mozga“.
Vanredno stanje proglašeno je na 30 dana, sa mogućnošću produženja. Uvedeno je kao vanredna mera zbog opasnosti koje prete zemlji i „posebne vrste rata“ sa kojim se suočava rekao je predsednik i upozorio da „će se država raspasti“ ako se događaji u Susu ponove.
Tunis je već prošao kroz trogodišnje vanredno stanje uvedeno januara 2011. posle bekstva predsednika Zinea el Abidina Bena Alija i pred početak uličnih demonstracija koje su pokrenule „arapsko proleće“. Ukinuto je u martu 2014. godine.
Posle revolucije, Tunis se sve više suočava s porastom džihadističkih napada, koji su odgovorni za ubistvo više desetina vojnika i policajaca.
Vanrednim stanjem dozvoljava se vlastima da zabrane štrajkove i okupljanja koja bi mogla da izazovu provokacije ili nerede, takođe da privremeno zatvore mesta gde se održavaju priredbe i da preduzme sve mere za kontrolu štampe i razne publikacije.
U uvodniku dnevnika na francuskom Pres (La Presse) pozdravlja se odluku o vanrednom stanju i navodi da nju treba da podrži narod i da se svi učesnici civilnog društva obavežu da podrže razne bezbednosne jedinice.
Dnevnik Al Maghreb na arapskom jeziku se međutim pita o mogućim posledicama za slobode i da li to znači proglašenje rata protiv štrajkova, demonstracija, medija, kulture.
Vlada strah da bi ova odluka mogla da dovede do kriminalizacije društvenih pokreta, rekao je istraživač u Karnegi centru na Bliskom Istoku, Hamha Medeb.
„Postoji rizik da se vanredno stanje koristi da se uguše zahtevi društva“, rekao je on.
Broj štrajkova i protesta povećao se od revolucije 2011. a nezaposlenost i beda koji su bili uzrok pobune tada i dalje pogađaju zemlju u kojoj je preko 30 odsto mladih sa diplomom bez posla.
Medeb smatra da ne postoji nacionalna strategija za borbu protiv terorizma kojom bi se zaista sakupljali podaci, i kontrolisali osetljivi vebsajtovi.
U intervjuu objavljenom u nedelju u dnevniku Pres premijer Habib Esid je potvrdio da je napadač identifikovan kao Seifedin Rezgi, 23-ogodišnji student radio kao animator u turizmu. Ta transformacija od „normalnog“ profila zapanjila je javnost Tunisa. Esid je rekao da treba raditi na suštinskim izmenama u kulturi i nastavi, i da treba sprovesti reforme u privredi i obrazovanju.
Premijer je rekao da zemlja treba da uvede metode za „deradikalizaciju“ mladih koji se vraćaju iz zona sukoba, obzirom da Tunis daje najveći kontingent za ekstremističke grupe, oko 3.000 ljudi.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.