Sve preostale kasetne bombe treba da budu uništene do 2030. godine, saopšteno je danas u Ženevi gde je postignut medjunarodni sporazum o tom pitanju.
Zemlje članice Konvencije o zabrani kasetne municije, potpisane 2008. godine, danas su prvi put odredile rok za uništavanje te vrste oružje koje je ubilo ili osakatilo više od 500.000 ljudi u svetu u poslednjih 50 godina.
Predsednik Konvencije Henk Kor van der Kvast pozdravio je odluku i dodao da bi rok do 2030. godine mogao da pomogne medjunarodnoj zajednici da uloži dodatne napore da se oslobodi kasetnih bombi, ali što je ranije moguće.
U Ženevi je tokom tri dana bio sastanak zvaničnika 119 zemalja članica Konvencije tokom koje su države razmenile informacije o količini preostalih kastetnih bombi i primeni sporazuma.
Konvencija, koja je 2010. godine stupila na snagu, zabranjuje upotrebu, transfer i skladištenje takvog oružja koje može da se baca iz aviona ili ispaljuje iz artiljerijskog orudja.
Svaka kasetna bomba je posuda, kontejner iz kojeg se u širokoj zoni raseje nekoliko stotina malih bombi, od kojih svaka može i godinama da čeka aktiviranje kada može ubiti ili osakatiti čoveka.
Pošto takve bombe ne eksplodiraju čim dodirnu tlo, to oružje predstavlja dodatnu opasnost za zemlje pogodjene takvim oružjem i u kojima još postoje i minska polja.
Male bombe iz kasetnih projektila su obojene, šarene, čime privlače decu kojoj eksplodiraju u lice kad ih podignu s tla.
Ukupno 417 osoba je prošle godine poginulo od kasetnih bombi, a gotovo polovina su bila deca.
Učesnici skupa u Ženevi osudili su upotrebu kasetne municije u Siriji i Jemenu, koje nisu članice Konvencije.
Po izveštaju stručnjaka Konvencije, u Siriji je prošle godine od te municije poginulo 250 ljudi, a u Jemenu više od 100.
Američki predsednik Barak Obama izjavio je u utorak da će dati 90 miliona dolara trogodišnje pomoći za čišćenje minskih polja i pomoć žrtvama takvih bombi korišćenih i tokom Vijetnamskog rata.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.