Spor oko planiranog održavanja panpravoslavnog Sabora u Kolimbariju na Kritu pokazuje koliko je dubok jaz medju pravoslavnim crkvama, ocenio je za Dojče vele grčki teolog Tanasis Papatanasiju.
Patrijaršija Rusije, čija je pravoslavna crkva najveća na svetu, kao i pravoslavne crkve Gruzije, Srbije i Bugarske, te Antiohijske pravoslavne crkve u Damasku, otkazale su učešće na Saboru, podseća DW, dodajući da u svetu postoji 14 samostalnih pravoslavnih crkava.
Iz Moskve je, dodaje se, stigla poruka da će Sabor podeliti pravoslavlje, umesto da ga ujedini, ali vaseljenski patrijarh Vartolomej insistira na održavanju skupa čiji je početak planiran za nedelju, 19. jun.
Još u maju su počele razmirice zbog planiranog rasporeda sedenja na Saboru: slovenske crkve su bile nezadovoljne time što su patrijaršije koje su pod uticajem Grčke, dodelile istaknuto mesto vaseljenskom patrijarhu iz Konstantinopolja.
„Za žaljenje je to što predstavnici pravoslavnih crkava imaju teškoće sa sedenjem za istim stolom i diskusijom o otvorenim pitanjima“, rekao je Papatanasiju za DW.
On je ocenio da su razne pravoslavne crkve u nekoj vrsti medjusobne konkurencije: „Ponekad se radi o vlasti, vladavini, pa i nacionalnim interesima“.
Iako Papatanasiju kritički vidi to što su pravoslavni vernici relativno kasno informisani o održavanju Sabora, on je ubedjen da bi otkazivanje ili odlaganje na neodredjeno vreme bilo pogrešno: „I ranije je bilo sinoda na kojima nisu učestvovale sve pravoslavne crkve“, dodao je on.
Po rečima grčkog teologa, „u prvom redu je važno da se predstavnici crkve sastanu kako bi razmenili mišljenja o važnim pitanjima našeg vremena“. Dodao je da pravoslavna crkva najpre mora da ponovo nauči „da razmišlja i dela kao jedinstvena celina“ i naglasio da je najvažnija spremnost na dijalog.
Pored toga, Sabor bi, kako je rekao, trebalo da se suprotstavi nekoj vrsti „unutarpravoslavnog fundamentalizma“ koji odlučno odbija svaki dijalog s drugim pravoslavnim crkvama.
Papatanasiju takodje očekuje da panpravoslavni Sabor produbi dobre odnose s katoličkom i evangelističkom crkvom.
Iz to bi se trebalo dogovoriti i o redovnom održavanju takvih sastanaka, na primer, jednom godišnje. Prvi pokušaji organizacije takvog Sabora potiču iz 1960-ih godina. Još tada su utvrdjene teme o kojima bi trebalo razgovarati, ali danas su tu i nove teme poput bioetike ili interneta, dodao je on.
Grčki teolog je rekao i da bi Drugi vatikanski koncil mogao da posluži kao uzor za panpravoslavni Sabor. „Pripreme za taj koncil su bile primerne. Odgovarajuća dokumenta su objavljena pre manifestacije i po donošenju odluka. Nažalost je teško naći dokumenta pripremljena za pravoslavni Sabor“.
Osim toga, na Drugom vatikanskom koncilu se razgovaralo i o alternativnim i novim teološkim tendencijama, dok na pravoslavnom saboru „nažalost neće biti zastupljeni ni vernici, ni žene“, dodao je Papatanasiju koji smatra da su premalo zastupljeni i pravoslavni teolozi koji mogu da posluže kao most ka drugim hrišćanskim crkvama, a „trebalo bi da dobiju stalno mesto u strukturi pravoslavne crkve“.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.