Stari sat nepoznate žrtve holokausta danas je u nekadašnjem nacističkom logoru Aušvic odredjen kao simbol ovogodišnjeg odavanja pošte žrtvama na Medjunarodni dan sećanja na žrtve holokausta i na 72. godišnjicu oslobadjanja te najveće fabrike smrti koji je Hitlerova Nemačka izgradila na jugu tada okupirane Poljske.
„Vreme nas neumitno odvaja od dogadjaja u Aušvicu. Pamćenje je uvek borba sa vremenom. Istovremeno vreme je to čega počinje da nam nedostaje u našoj misiji da narednim pokoljenjima prenesemo upozorenje na opasnost populizma, ksenofobije, antisemitizma, raznih nacionalnih egoizama“, kazao je danas otvarajući izložbu do sada nevidjenih ličnih predmeta žrtava holokausta direktor Državnog muzeja logora Aušivc-Birkenau, Pjotr Civinjski.
Taj stari časovnik nadjen je u Aušvicu 1967. godine, tokom arheoloških istraživanja oko nekadašnjih gasnih komora. Od oko 16.000 ličnih, sitnih predmeta žrtava Aušvica, samo mali deo je ušao u stalnu postavku, te su tek danas, nakon 50 godina, prikazane na posebnoj izložbi u Muzeju tog logora.
Obeležavanje 72. godišnjice oslobodjenja logora u kojem su vojnici sovjetske Crvene armija zatekli svega oko 7.000 krajnje iscrpljenih i bolesnih logoraša, medju njima mnoštvo dece, počelo je jutros polaganjem venaca ispred Zida smrti gde su nemački nacisti streljali zatvorenike dok nisu usavršili monstruozno industrijsko ubijanje u gasnim komorama.
Neumitno vreme proredilo je redove preživelih žrtava holokausta i danas je pred Zidom smrti u Aušvicu, da položi venac od cveća u beloj i plavoj boji Izraela, komponovanog tako da cveće u prugama liči na logorašku uniformu, bila grupa od svega 60 preživelih.
„Jedni to što se ovde desilo nazivaju tragedijom, drugi Golgotom, treći fabrikom smrti, ali nijedna od tih reči ne izražava ono što se tu zaista desilo. Ovde je čovek oduzeo drugom čoveku ono što nas definiše kao ljude. Svi mi koji ovamo dolazimo i vi koji ste preživeli, pokušavamo sebi da odgovorimo na pitanje: Zašto? Šta je to moralo da se desi da čovek čoveku učini takvo zlo? Niko od nas na to ne ume da nadje odgovor“, kazala je preživelim logorašima u Aušvicu poljska premijerka Beata Šidlo.
Odavanje pošte žrtvama holokausta završava se popodne kod Spomenika žrtvama holokausta, ispred ruševina gasnih komora, ekumenskom i jevrejskom molitvom za mrtve.
Zajedno s preživelim logorašima poštu žrtvama holokausta u Aušvicu danas, pored poljske premijerke Beate Šidlo, odaju i zvaničnici drugih zemalja sveta, a, kao i svake godine, i državne delegacije Izraela i Rusije.
Tokom postojanja logora smrti Aušvic Birkenau, od 1940. godine do 27. januara 1945. godine, nemački nacisti su u njemu pobili najmanje 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja, ali i Roma i Sintija, sovjetskih vojnih zarobljenika, Poljaka i pripadnika drugih naroda Evrope.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.