Štićenice sirotišta u Odesi od početka ruske invazije na Ukrajinu pored svojih uobičajenih aktivnosti šiju fantomke i zastave za ukrajinsku vojsku, a svo obradivo zemljište sirotišta pretvoreno je u bašte odakle devojke ubiraju raznoliko povrće i šalju borcima na prvim linijama fronta.
Reporteri novinske agencije Beta obišli su u Odesi sa delegacijom srpskih novinara sirotište, radionice u kojima šiju i vezu, bašte i spavaone, kao i sklonište za slučaj vazdušne opasnosti.
Direktor sirotišta Andri Pičoni, koji je srpske novinare koji borave u Ukrajini sproveo kroz sirotište, rekao je da su malo pre rata svi prošli obuku za evakuaciju u slučaju uzbune te da su nakon toga svi bili spremni da se od prvih sirena za samo pet minuta spuste u sklonište koje je opremljeno za 150 osoba.
Sa devojkama konstantno rade vaspitači i psiholozi, a njihov posao intenziviran je od početka rata, jer prema rečima direktora, osim što moraju da ostanu pribrani tokom gotovo svakodnevnih evakuacija, moraju i devojkama da objasne šta je rat i da rakete nisu vatrometi, već da su opasnost. Prema Pičonijevim rečima, vaspitači su kako bi devojkama skrenuli pažnju u sklonište nosili gitaru i sa njima pevali i svirali.
„Najteže je bilo sa decom, objasniti im šta je rat, da se taj zvuk rakete ne dešava negde tamo, nego nama i da to što čuju nije vatromet nego da su rakete. Počeli smo 24 dnevno sedam dana u nedelji jer uvek mora neko da bude tu. Trudimo se da nema puno razlike izmedju života i rutine do i za vreme rata, ali ono što ne možemo da izmenimo je stalno bežanje u sklonište kada se oglasi sirena“, rekao je on srpskim novinarima.
Uprkos tome što je život u skloništu postao nova normalnost za devojčice, Pičoni kaže da uz standardnu terapiju nije bilo burnih reakcija devojaka na sirene za vazdušnu opasnost.
Štićenice su devojke ometene u razvoju koje su u domu ostale nakon 18. godine i trenutno ih u sirotištu ima 82. Pre početka rata u sirotištu je bilo i 27 maloletnih devojčica, ali su one evakuisane.
„Napad 24. februara nije bio iznenadjenje, ali je bio šok, tuga, a pretvorilo se u prezir prema onima koji su sebi dozvolili da tim činom predju crvenu liniju i dodju do tačke brz povratka. Jer kada ubijate decu, gadjate mirne ljude, silujete žene, dolazite do tačke iz koje nema povratka“, rekao je on.
Direktor sirotišta istakao je da mu jedinstvo medju Ukrajincima od početka rata uliva nadu da će u njemu pobediti.
„Na početku rata postavili smo na društvene mreže apel – imamo problem ne znamo čime ćemo decu nahraniti i za dva dana ovde ispred je bio red automobila sa volonterima koji su nam obezbedili hranu za šest meseci. I tada sam shvatio, ako smo se po tom pitanju ujedinili, naš narod niko ne može da pobedi“, istakao je.
Rusija je 24. februara pokrenula vojnu invaziju na susednu Ukrajinu, a Odesa je najintenzivnije bombardovana na početku rata.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.