Prvi, dugo očekivani samit predsednika SAD i Rusije, Donalda Trampa i Vladimira Putina, počeo je danas u Helsinkiju, nekoliko sati pošto je šef Bele kuće ocenio da odnosi dve zemlje nikad nisu bili gori.
Po dolasku u predsedničku palatu u Helsinkiju, Tramp je rekao da su pred SAD i Rusijom „velike prilike“ i da dve zemlje mogu da imaju „izvanredan odnos“, prenosi Asošiejted pres.
Oba lidera su imala ozbiljan izraz lica, a Tramp je inicirao kratko rukovanje s Putinom, posle čega je počeo njihov sastanak u četiri oka, kojem prisustvuju samo prevodioci.
Tramp je naveo da će s Putinom pričati o trgovini, vojsci, raketama, nuklearnom oružju i Kini, uključujući njihovog „zajedničkog prijatelja“, kineskog predsednika Si Djinpinga. Nije pomenuo pitanje mešanja Rusije u predsedničke izbore u SAD 2016.
Delovalo je da se Putin zlobno smeška kada je Tramp ignorisao dobačeno pitanje da li će upozoriti ruskog lidera da se ne meša u novembarske izbore za Kongres SAD, navodi AP.
Početak samita je pomeren za oko 45 minuta jer je Putin zakasnio 30 minuta, što mu se dešavalo i ranije prilikom susreta sa zvaničnicima drugih država.
Tramp je ranije danas ocenio da odnosi dve zemlje nikad nisu bili gori i krivca za to pronašao u Vašingtonu, a ne u Moskvi.
„Naš odnos s Rusijom nikada nije bio gori zahvaljujući višegodišnjoj gluposti SAD, a sada i nameštenom lovu na veštice“, naveo je Tramp jutros na Tviteru.
Predsednik SAD „nameštenim lovom na veštice“ naziva istragu specijalnog savetnika Roberta Mulera o mešanju Rusije u američke predsedničke izbore 2016. godine i o eventualnoj povezanosti Trampovog izbornog štaba s Moskvom.
U okviru te istrage do sada su podignute optužnice protiv tri kompanije i 32 osobe, medju kojima je i 12 navodno ruskih obveštajaca, optuženih prošle nedelje za hakerskih napada na izborni štab demokrata u kampanji 2016. godine.
Iako je Tramp pred polazak na evropsku turneju rekao da će sastanak s Putinom možda biti najlakši od susreta koji ga očekuju, samit dvojice lidera biće prožet teškim temama – od ruskog pripajanja Krima 2014. godine, podrške Rusije sirijskom predsedniku Bašaru Asadu, preko kontrole nuklearnog naoružanja, do navodnog ruskog mešanja u američke predsedničke izbore 2016.
Tramp je za vikend rekao da pristupa sastanku sa niskim očekivanjima i odbio je da razgovara o svojim ciljevima za samit. Rekao je i da veruje da su takvi susreti „korisni“ sami po sebi.
„Ništa loše neće iz (sastanka) proizaći, a možda će proizaći i nešto dobro“, naveo je Tramp.
Tramp se prošle godine s Putinom sastao na marginama dva medjunarodna skupa, u Nemačkoj i u Vijetnamu.
U Vašingtonu mnogi smatraju da je samim pristankom da se sastane s Putinom, Tramp pružio globalni legitimitet ruskom predsedniku.
Američki ambasador u Rusiji Džon Hantsmen rekao je u nedelju u intervjuu za Foks njus da je važno da dve strane ne očekuju mnogo od ovog sastanka.
„Sama činjenica da se naši šefovi država sastaju, za ovakav razgovor je veliki, veliki rezultat“, rekao je Hantsmen.
Za susret Trampa i Putina vlada veliko interesovanje medija. Prema podacima finskog ministarstva, akreditovano je ukupno 1.436 novinara iz 61 države. Najviše ih je iz Finske – 368, iz Rusije 232, a iz SAD 195. U pratnji Putina i Trampa doći će još nekoliko stotina novinara.
U nedelju je više hiljada ljudi demonstriralo u glavnom gradu Finske protiv oba lidera.
Za njihov prvi bilateralni susret izabran je Helsinki, glavni grad neutralne Finske, koji ima bogatu istoriju iz vremena Hladnog rata kao mesto za pregovore izmedju nuklearnih sila.
Ovo je četvrti samit američkih i sovjetskih ili ruskih zvaničnika u glavnom gradu Finske u poslednje četiri decenije. Tu su održani sastanci Džeralda Forda i Leonida Brežnjeva 1975. godine, Džordža Buša i Mihaila Gorbačova 1990. i Bila Klintona i Borisa Jeljcina 1997.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.