Italijanska vlada proglasiće danas vanredno stanje zbog prirodne katastrofe u Veneciji s ciljem što brže mobiliše sredstava kako bi se izbegao nestanak jednog od najlepših gradova sveta.
Nešto pre ponoći u noći na četvrtak nivo mora zaustavio se na 77 centimetara, što je daleko od 1,87 metara, koliko je iznosila juče, a taj nivo najveći je u poslednje 53 godine.
„Katastrofa koja je pogodila Veneciju udarac je na srce naše zemlje. Teško je gledati tako pogođen grad, njegovu umetničku baštinu koja je u opasnosti, komercijalne aktivnosti na kolenima“, rekao je premijer Đizepe Konte koji je došao u grad.
U četvrtak popodne će se u Rimu sastati vlada kako bi proglasila vanredno stanje zbog prirodne katastrofe za zonu Venecije, što je procedura koja daje vladi „posebna ovlašćenja i sredstva“ kako bi što pre delovala.
„Spremni smo da uputimo prva sredstva“, rekao je Konte koji je pojasnio na svojoj Fejsbuk stranici da će pre toga učestvovati na sastanku venecijanskih lokalnih vlasti kako bi se razmotrile štete i pripremila rešenja.
Porast nivoa mora u sredu u kombinaciji s udarima vetra i kišom potopio je skoro čitav grad: guverner regije Luka Zaia govori o 80 posto. Poginuo je jedan sedamdesetogodišnjak zbog strujnog udara.
More je prevrtalo gondole, izbacivalo vaporete na obalu, poplavilo radnje, barove, restorane što uzrokovalo prekid struje u čitavom gradu.
Stotine turista morale su do svojih hotela da gaze kroz vodu ponegde do kolena duboku.
Angažovano je 160 vatrogasaca koji su imali 400 intervencija.
Najgore poplave u Veneciji u novije doba zabeležene su 1966. kada je plimni talas dostigao 194 centimetra.
Grad koji ima 50.000 stanovnika svake godine poseti oko 36 miliona turista, od kojih je 90 posto stranaca.
„U pitanju je budućnost Venecije, više se ne može ovako živeti. Potrebna je posebna bezbednost kako bi se ovde živelo. I naš međunarodni kredibilitet je u igri“, ocenio je gradonačelnik Luiđi Brunjaro.
Štetu u ovom trenutku nije moguće izračunati
Gradonačelnik smatra prioritetom da se što pre završi megaprojekt brane MOISE (eksperimentalni elektromehanički modul) kako bi se zaštitio čitav venecijanski bazen, a Konte veruje da bi se verovatno mogao završiti do proleća 2021.
Premijer je također obećao da će država nadoknaditi štetu koju, u ovom trenutku, kako je rekao, nije moguće izračunati, ali se procenjuje na nekoliko stotina miliona evra.
Ministar ekologije smatra da su uzroci katastrofe jasni: „To je direktna posledica klimatskih promena i tropikalizacije meteoroloških fenomena s jakim kišama i snažnim udarima vetra.“
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.