Vlada u Berlinu ocenila je da stanje ljudskih prava u Srbiji generalno odgovara međunarodnim standardima, uz napomenu da situacija nije baš ružičasta i na taj način odgovorila poslanicima nemačke partije Zeleni, koji traže skidanje Srbijei BiH sa liste zemalja sigurnog porekla, preneo je Dojče vele.
Dojče vele podseća da su Srbija, Makedonija i BiH stavljene na listu zemalja sigurnog porekla 2014, a godinu dana kasnije su istoj listi pridruženi Albanija, Kosovo i Crna Gora.
To znači, navodi se u tekstu, da službenici nemačkog Ureda za migracije i izbeglice zahteve za azil došljaka iz tih zemalja od početka smatraju „ocigledno neosnovanim“ i o njima odlučuju, odnosno odbijaju ih, po ubrzanom postupku.
Poslanici Zelenih do danas se nisu pomirili sa tom odlukom pa traže da Savezna vlada, u skladu sa preporukama EU, sada ponovo razmotri stanje u tim „sigurnim zemljama porekla“ i tim povodom su Vladi u Berlinu uputili obiman upitnik.
Folker Bek i Luize Amtsberg, poslanici Zelenih zaduženi za migracionu, odnosno izbeglicku politiku, koji su u sredu zatražili od vlasti da skinu Srbiju i BiH sa liste sigurnih zemalja, tvrde da je „svrstavanje Srbije u zemlje sigurnog porekla bilo i ostalo pogrešan signal jer je stanje ljudskih prava u Srbiji i dalje nestabilno“.
U odgovoru na 60 pitanja o Srbiji, nemačka vlada poručuje da stanje ljudskih prava u Srbija generalno odgovara međunarodnim standardima, da je diskriminacija zabranjena Ustavom, da su usvojeni brojni zakoni koji štite ljudska prava te da je kontrola ukotvljena u instituciji zaštitnika građana.
Prema saznanjima zvaničnog Berlina, nema dokaza da je neka etnička, religijska ili socijalna grupa u Srbiji sistematski diskriminisana ili progonjena, niti da državni organi neku grupu ciljano ostavljaju bez zaštite zakona, navodi DW.
Nemačka vlada, međutim, napominje da se u srpskoj javnosti nepromenjeno mogu uočiti zadrške i predrasude prema pripadnicima određenih manjina, kao što su Romi, Albanci i Bošnjaci.
„Postoje pojedinačni fizički i verbalni napadi protiv verskih grupa, kao i vandalizam. Primetne su i antisemitske radnje i širenje odgovarajućih napisa“, navodi vlada u odgovorima, pozivajući se i na poslednji izveštaj ombudsmana prema kojem je njegova kancelarija primila 16 pritužbi zbog „povrede verskih prava“.
Prema saznanjima nemacke vlade – koja na tom polju mahom poticu od UNHCR-a – 80.000 Roma živi u „neformalnim naseljima“ koja Srbija treba da legalizuje kako je predviđeno Akcionim planom za poglavlje 23 pristupnih pregovora sa EU, a trenutno, kako navodi, ima 600 takvih divljih naselja sa više od 100 stanovnika.
Što se tiče socijalnih grupa, nemačka Vlada navodi da su „prema izveštajima nevladinih organizacija u Srbiji cesti slučajevi porodičnog nasilja koje je usmereno protiv žena i dece, a tvrdi i da je u Srbiji široko rasprostranjena homofobija.
Na pitanja Zelenih o stanju u medijima, nemacka Vlada ukazuje na izveštaj EU iz prošlog novembra prema kojem „u Srbiji još nisu ostvareni uslovi za puno korišćenje prava na slobodu mišljenja“, pri čemu, kako navodi, znatan problem ostaje ekonomska zavisnost medija od oglašavanja.
„Uprkos reformisanom zakonodavstvu na ovom polju i dalje je manjkava transparentnost vlasnicke strukture medijskih preduzeca. Ovi faktori ograničavaju faktičku nezavisnost i kontrolnu funkciju medija i vode autocenzuri“, odgovara nemačka Vlada Zelenima, navodi DW.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.