Program 36. FEST-a: četvrtak, 28. februar 2008.

Film „Na ivici raja“ Fatiha Akina biće premijerno prikazan na FEST-u u četvrtak, 28. februara, u glavnoj sali Centra „Sava“.
Njegov film „Glavom kroz zid“ nagrađen je Zlatnim medvedom u Berlinu. Priča tog filma imala je za osnovu autentično životno iskustvo. Mladi nemački reditelj turskog porekla došao je na ideju da napravi ovaj film kada ga je, pre desetak godina, drugarica Turkinja zamolila da se oženi njome kako bi je oslobodio porodičnih stega.
Iako su se mnogi brinuli da li će ostati razočarani novim ostvarenjem, njegov najnoviji film – „Na ivici raja“, doneo mu je nagradu za scenario u Kanu i nagrade Evropske filmske akademije.
Film „Na ivici raja“ govori o tri porodice iz Nemačke i Turske (koje su svaka na svoj način nesrećne), o međugeneracijskim sukobima, lezbijskoj ljubavi mlade Nemice i Turkinje, o smrti, ali i o političkom stanju u Turskoj i u Evropskoj uniji.
Fatih Akin je rekao da razmišlja o trilogiji koja bi bila posvećena razumevanju ljudskog bića i dodao da se u filmu „Glavom kroz zid“ bavio ljubavlju i pozitivnim vrednostima koje ona podrazumeva, u filmu „Na ivici raja“ smrću, a treći deo bi kao centralnu temu imao zlo.

SINOPSIS

Cane živi s dedom i njihovom kravom Cvetkom na vrhu brda. Osim njihove susetke Bose, oni su jedini stanovnici u selu. Jednog dana deda saopštava mladiću da umire. Pri tom traži od Caneta da mu obeća da će otići preko tri brda u najbliži grad i prodati Cvetku na pijaci. Tim novcem mora da kupi ikonu, zatim nešto po svojoj želji i, konačno, mora da dovede kući ženu. U gradu, Cane lako uspeva da ispuni prva dva dela obećanja, ali kako naći ženu pre nego što deda umre? Tada upoznaje Jasnu, koja, kao i uvek, kasni u školu…

SINOPSIS

Trojica braće Amerikanaca, koji nisu progovorili jedan s drugim već godinu dana, kreću na putovanje vozom po Indiji s namerom da pronađu sebe i ponovo se zbliže – da ponovo postanu braća kao nekada. Njihov „duhovni pohod“, međutim, drastično skreće s kursa (usled događaja u vezi s lekovima protiv bolova, indijskim sirupom protiv kašlja i ljutim sprejom), pa se oni konačno nađu usred pustinje sa 11 kofera, štampačem i mašinom za plastificiranje. U tom trenutku počinje novo, neplanirano putovanje.

SINOPSIS

SSSR, 1984. Pad sovjetske ere. Provincija Rusije. Ćerka regionalnog partijskog sekretara nestaje posle izlaska u diskoteku. Nema svedoka. Osumnjičeni beži. Iste noći u kući u predgrađu dešava se brutalno ubistvo. Vlasnik kuće je kriminalac. Obe istrage vodi šef policije Žurov.

SINOPSIS

Nedžad se ne slaže s odlukom svog oca udovca Alija da živi s prostitutkom Jeter. Međutim, on saznaje da ona šalje novac u Tursku za studije svoje ćerke i počinje da mu se dopada. Jeterina iznenadna smrt udaljava oca i sina i Nedžad odlazi u Istanbul da pronađe Jeterinu ćerku Ajten. Budući da je politička aktivistkinja, Ajten beži turskoj policiji i odlazi u Nemačku. Tamo se sprijateljuje s mladom ženom Lote, koja poziva buntovnu Ajten da boravi u njenoj kući. Taj gest ne nailazi na odobravanje njene konzervativne majke Suzane. Međutim, Ajten hapse i odbijaju da joj izdaju vizu za azil, pa je deportuju u Tursku i zatvaraju. Lote odlazi u Tursku. Pokušavajući da oslobodi Ajten, upada u naizgled beznadežnu situaciju.

SINOPSIS

Ovaj film je izuzetna istinita priča o Žan-Dominiku Bobiju, uspešnom i harizmatičnom glavnom uredniku francuskog magazina „El“. On živi punim plućima dok mu iznenadni moždani udar potpuno ne promeni život. Film prati Bobijevu priču do najsitnijih detalja – njegov pad od bogataša i rođenog plejboja do žrtve moždanog udara, vezane za bolnički krevet, s oštećenim mozgom, koji mu ne dozvoljava da govori ni da pokrene bilo koji mišić.
Ovaj svojevrsni zatvor za Bobija postaje neka vrsta „ronilačkog zvona“ – ono iz kojeg ne može da se pobegne. S netaknutim umom prekaljenog urednika, jedina mu je uteha „leptir“ njegove očigledno bezgranične mašte i sećanja. S obzirom na fizička ograničenja, Bobi je imao samo jedan kanal komunikacije sa spoljašnjim svetom – pokrete oka. Pokretanjem levog oka i treptanjem ne samo da je bio u vezi sa svetom oko sebe nego je – na opšte zaprepašćenje – napisao memoare pomoću koda koji je predstavljao slova abecede.

Koristan link

• Zvanična prezentacija FEST-a 2008.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.