Provalnik

Žanr: drama, romansa, triler
Trajanje: 120 min.
Festivali i nagrade: Toronto, London
Originalni naziv: Breaking and Entering (2006)
Zemlja porekla: SAD, Velika Britanija, 2006

SINOPSIS
Vil i njegov prijatelj Sendi vode uspešnu firmu koja se bavi pejzažnom arhitekturom. Nedavno su se preselili na Kings Kros, centar jednog od najambicioznijih projekata urbane regeneracije u Evropi. Njihove kancelarije stalno privlače pažnju lokalne bande lopova i Vil, kome su provale dozlogrdile, juri jednog od mlađih članova bande, Mira, sve do stana koji deli s majkom Amirom, izbeglicom iz Bosne. Kod kuće, Vil živi sa svojom lepom devojkom Liv, koja najviše vremena provodi brinući o trinaestogodišnjoj ćerki Bei, koja ima psihološke probleme. Vil se sprijateljuje s Amirom da bi istražio provale, ali njihovo prijateljstvo doživljava neočekivani preokret. Amira ubrzo otkriva da je Miro opljačkao Vilovu kancelariju i postaje sumnjičava u vezi s iskrenošću njihovog odnosa. U strahu, ona ucenjuje Vila da bi zaštitila svog sina. Iako mu je život već u krizi, Vil se prepušta strastvenom putovanju u svet na divljoj strani grada i sopstvene duše.
O FILMU
Posle filma „Truly, Madly, Deeply“ iz 1991, Entoni Mingela bira dramu koja je intimna i široka, a čiji su deo životi savremenih Londonaca. Njegovi likovi predstavljaju presek stanovnika, od mladih profesionalaca do pridošlica, emigranata koji nose breme rata i ekonomskih nedaća. Dok se zapušteni kraj grada renovira, a imućni dolaze na teritoriju nemaštine, granice klasa, kultura i privilegija blede i bivaju probijene. Likovi se spajaju nizom pravih i metaforičnih krađa, koje ih primoravaju da se povežu, razdvoje i ponovo spoje na bolji način.
„Ova vrsta ‘pokrštavanja provalnika’ podseća me na ideju koju sam imao pre 15 godina“, kaže reditelj. „Počeo sam da razmišljam kako mora da postoji drugačiji način da se iskaže jedna stvar: da zločin može da podstakne promenu nabolje, da prelom može nešto da reši. Tu je i ideja da postoje razni načini da se od ljudi nešto ukrade, da postoje razne vrsta krađa. Film jednim delom govori i o tome.“
Džad Lo ima centralnu ulogu – Vila Frensisa. On kaže: „To je priča o svetovima u kojima živimo ovde u Londonu, koji se sudaraju i prolaze jedan kraj drugog i mešaju… O svetovima na koje ponekad ne obraćamo pažnju, koje uzimamo zdravo za gotovo, kojima sudimo ili, još gore, koje poštujemo na najgori mogući način. Vi razmišljate: ‘Poklanjam novac u dobrotvorne svrhe, dajem odeću Humani, radim sve što je do mene’, a u stvari ne radite ništa da pomognete nekome ko vam je pred nosom. Skoro nikada se ne pitamo: ko čisti moju kuću, ko mi sprema hranu, ko mi pere kola. Jesu li oni obrazovani bolje od mene?“
„Emigranti nisu jednostavna tema“, kaže Žilijet Binoš, koja igra Amiru, izbeglicu iz Bosne, majku dečaka Mira, čije provale dovode do niza neočekivanih susreta. „Mi ih gurnemo u kraj i ne želimo da razmišljamo ili mnogo pričamo o tome. Sviđa mi se što je Entoni želeo da pokaže kako je biti emigrant, kako život može potpuno da vam se promeni zbog rata, zbog odluka koje donose drugi ljudi. Kako da preživite kao emigrant ako ste u svojoj zemlji bili pijanista, naučnik ili učitelj, a onda, odjednom, u drugoj zemlji postajete krojačica ili čistačica?“
„Lako je da sudite, zar ne, kada ne znate ljude, ili ne znate u kakvoj su situaciji“, kaže Martin Frimen, koji igra Vilovog poslovnog partnera, Sendija Hofmana. „Svi to radimo. Ja to stalno radim. Ponekad zaboravite da svako ima neku priču, da svako ima život. Teško je posmatrati stvari crno-belo kada znate kakve sve komplikacije imaju ljudi u svom životu.“
„Želeo sam da snimim film kod kuće u Londonu i o Londonu“, kaže Entoni Mingela. „Ono što volim kod Londona, što cenimo svi mi koji živimo ovde, ili bar većina, jeste činjenica da je pun ljudi raznih nacija. On je kulturološki raznovrstan, pravi lonac. Ali, to je lepša strana priče. Ružnija strana priče je da se podvojenost klasa promenila i da su se granice zamaglile, svi su nekako prešli u srednju klasu prilikom migracije koja je manje-više uklonila sa scene englesku radničku klasu. Nastala je nevidljiva klasa: potklasa, klasa onih koji nisu Englezi, koji su došli iz drugih zemalja. Iako smo veoma slabi prema emigraciji i često potežemo pitanja kao znak političke volje pred izbore, mi se oslanjamo na emigrante. Danas se u Londonu oslanjamo na nevidljivu grupu ljudi s Kosova, iz Slovenije, Bosne, Brazila, Meksika, Nigerije, Gane, ljude koji su došli ovde i rade poslove koje mi ne bismo radili“, kaže Mingela. „Oni su prilično nevidljivi za socijalni program države, nevidljivi su iz aspekta kulture, ali oni čine veliki procenat ovog sjajnog grada. Pomislio sam, ako se pravi film o Londonu, bolje da se pravi film koji će bar da se pozabavi tim problemom, koji će da se pozabavi stepenom povlašćenosti i stepenom potlačenosti danas u Londonu. Želeo sam da snimim film koji bi bacio svetlo na to pitanje a da nikoga ne otkači.“
Promena u demografiji Londona odražava se i u promeni geografije. Centralni lik filma „Provalnik“ jeste pejzažni arhitekta koji ima udoban dom u severnom delu Londona i atelje na Kings Krosu. U tom delu grada snimana je i komedija „The Ladykillers“, a ljubitelji Harija Potera znaju ga kao mesto gde se nalazi peron s kojeg polazi Hogvarts ekspres. Velika riznica znanja i kulture, Britanska biblioteka, nalazi se u blizini. Međutim, kao i većina gradskih četvrti koje se nalaze oko železničkih stanica, Kings Kros ima svoju mračniju i trošniju stranu. U 19. veku Kings Kros je bio najsiromašnija četvrt u Londonu, a decenijama je bio kraj s crvenim fenjerima. U skorije vreme, kao dodatak milionima putnika koji su vezani za Juston, Kings Kros i Sent Pankras železničku liniju i stanice podzemne železnice, ovu četvrt opsedali su prolaznici koji su radili sve samo nisu čekali voz. U poslednjih pet godina Kings Kros je postao jedna od najvećih građevinskih lokacija u Evropi, najambiciozniji projekat urbane rekonstrukcije u Britaniji još od viktorijanskog doba.
Sa slomom Sovjetskog Saveza rođen je veliki broj novih država uz one na Balkanu (Bosna, Hrvatska, Makedonija). Promene granica dovele su do sukoba između etničkih i verskih grupa, pogotovu između Srbije i Bosne. Bosanski glavni grad, Sarajevo, bio je primer verske i etničke tolerancije, ali sve se raspada 1991. Godine 1992. Bosna objavljuje svoju nezavisnost od Jugoslavije. Da bi se spremila za svoju ulogu, Žilijet Binoš je provela određeno vreme u Sarajevu, pokušala da oseti jezik i kulturu, upijala atmosferu grada i, što je najvažnije, upoznavala je Bosanke, čija su joj ratna iskustva pomogla da bolje razume svoj lik. Koliki je bio njen uspeh govori i činjenica da su Bosanci koji su bili deo glumačke i producentske ekipe bili zadivljeni njenim akcentom i da su je statisti u sceni koja se dešava u bosanskom centru prihvatili kao svoju.
Mingela kaže: „Na početku sam rekao sebi da moram da nađem pravu Bosanku za svoj film. Upoznao sam veliki broj danskih, švedskih, norveških, finskih glumica, a onda i mnoge iz Slovenije, Slovačke, Češke, Rusije, Bosne i Srbije. Upoznao sam mnogo sjajnih glumica. Konačno sam odabrao Žilijet i to sam učinio bez onog osećanja da bi to ipak mogao da uradi neko drugi.“
Premijera: FEST 07

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.