The Canberra Times ozbiljna je dnevna novina za politiku još od 1926., pa kako joj je politika u središtu pažnje, tako je i egzotična vest o kultnom bendu Bitlsi od 27. juna 1964. završila tek u donjem desnom uglu na 5. stranici, na pukih 20-ak redaka.
Totalno nadjačana fotografijom o susretu nadbiskupa Makariosa i bivšeg terorističkog generala Georgiosa Grivasa, i višću da je 800 Kju-kluks-klanovaca preuzelo vlast nad gradićem Sent Augustin na Floridi, The Canberra Times napisao je da je „anonimna osoba javila juče osiguranju da je biološka bomba skrivena u avionu na čarter letu kojim Bitlsi lete iz Oklanda u Dunedin“.
Avion je odmah prizemljen, Bitlsi su morali napolje, a nikakva bomba naravno da nije pronađena. Novinar ili novinarka u vesti staroj 53 godine napisala je da je Pol Makartni ovako komentarisao incident: „Ja se previše ne obazirem na pretnje bombom. Dok smo bili na turneji po Engleskoj imali smo pretnje bombom svake noći.“
Pretnja bombom dojavljena je dok su još bili u Oklandu. Ovi koncerti na Novom Zelandu, prethodno je bio i Velington, bili su strpani između dve svirke u Australiji, a kakva je bila histerija za njima i na ovom kontinentu, pokazuje to što je debelo zakasnele Bitlse u Dunedinu dočekalo 2000 vrištećih Novozelanđana. U The Canberra Timesu nije bilo mesta i za nastavak izjave Makartnija: „Problem će nastati kad neko zaista podmetne pravu bombu.“
Moguće je da su Bitlsi Novi Zeland baš zapamtili, ne zbog bombe, to su imali svaki dan, nego zbog događaja, kad ih je grupa muškaraca u hotelu napala jajima. Samo malo posle, u junu, svet je dočekao njihov album „A hard day’s night“. Još pre kraja te 1964. bend je izdao i „The Beatles for sale“.
Bitlsi su držali koncerte uživo sve do 1966. kad je jednom prilikom buka vrištanja u publici bila tako žestoka da su prvo Lenon, potom i ostali naprosto prestali da sviraju, samo su oponašali da sviraju i otvaraju usta, a celu pesmu to niko nije primetio. Stvari su kulminirale s albumom „Help!“ 1965. kad je bend bio već na ivici toga da se članovi potpuno izgube u ludnici oko njih. Kad su u februaru 1964. leteli iz Londona za SAD na aerodromu ih je ispratilo više od 4000 mladih koji su vrištali.
Kad su sleteli u Njujork, dočekalo ih je 3000 ljudi koji su vrištali. Njihov prvi nastup u The Ed Sullivan Show gledalo je čak 34 posto svih Amerikanaca, što nije postigao nikad niko pre niti posle.
Ono o čemu je govorio Makartni, da će biti problem ako neko jednom postavi pravu bombu, postalo je ozbiljna opasnost 1966., dok su Bitlsi nastupali u Memfisu u SAD-u. Džon Lenon je nešto ranije izjavio da su Bitlsi postali popularniji od Isusa. Danas je teško i zamisliti kakvu je popularnost tada uživao taj bend, ali bilo je to po svoj prilici istina.
Samo, ta statistička istina jako je uzrujala ekstremne konzervativne krugove u „biblijskom pojasu“ u SAD-u. Javno su spaljivali njihove ploče, bojkotovali radio stanice, pratili ih protestima oko hotela u kojima bi odseli. Uoči koncerta u Memfisu nekakav sveštenik Džimi Strod održao je protest ispred dvorane u društvu šestorice tipova sa maskama. Naravno da se na njih niko nije obazirao, prenosi Express.
A na koncertu, usred svirke odjednom je Bitlsima na binu doletela „cherry bomb“, nešto poput petarde, samo puno opasnije. Kuglastog oblika i puna baruta, ovo eksplozivno sredstvo, inače namenjeno vatrometu, bilo je toliko opasno da su ga baš nekako u to vreme američke vlasti zabranile.
I to u SAD-u u kom je dan danas dopušteno držanje automatskog oružja kod kuće. I to na američkom jugu. I to još onda. Eksplozija je bila malo je reći snažna. Kako je buka na koncertu bila uobičajeno nenormalna, 100 decibela i glasnija, Ringo, Džon, Džordž, Pol – niko od njih nije čuo ništa glasnije od pucnja, pa su na tren pomislili da je neto negde relativno daleko ispalio hitac. Videli su da je sve OK i samo nastavili da sviraju. A zapravo je neko od njih mogao da bude gadno ranjen.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.