Te večeri zaista je bilo lepo biti Srbin. Ja sam bio ponosan. Ne znam odakle bih krenuo. Možda od bine. Fascinantno! Očekivao sam klasičan kičeraj, i to mi nimalo ne bi smetalo. Takav je, uostalom, i ovaj festival bio prikazivan ranije. E, mi smo ga promenili. Umesto klasične bine, dobili smo fenomenalno osmišljen i neobičan, nesimetričan izgled s mnogo bleštavila i predivnih boja. Iako sam daltonista, bilo mi je sjajno. A što je najvažnije, prenos je išao uživo u gotovo celoj Evropi, kao i u Australiji i Novom Zelandu. Jedina stvar koja je meni zasmetala bile su prazne stolice u parteru, što je odavalo utisak da je hala manje puna nego što zapravo jeste.
Počelo je uz dečicu i trubače. Jovana i Željko su se sjajno snašli u ulozi voditeljskog para. Usledilo je predstavljanje takmičara. Proći ćemo ih sve u nekoliko rečenica. Moram da napomenem da sam imao pomoć stručnog konsultanta, čije mišljenje jako uvažavam i koje se, na kraju krajeva, u potpunosti poklopilo s mojim. Moj pomoćnik nije još uvek poznat u svetu muzike, ali lagano se probija. Zove se kratko Vuk, a kuriozitet je to što ima samo četiri meseca. Prvo polufinale otvorio je predstavnik Crne Gore, Stefan Filipović, svojom veselom pesmicom "Zauvjek volim te". Prvo veliko iznenađenje za mene usledilo je odmah posle. Izrael – sjajan glas, sjajna pesma. Ni Vule nije trepnuo dok je gledao. Sledeću pesmu – Estonije, ukoliko se to može nazvati pesmom, ne bih komentarisao. Geta Burlaku je odlično predstavila Moldaviju finom baladicom i svojim prelepim glasom. Slede debitanti iz San Marina i Ištar iz Belgije. Pod rednim brojem 7 nastupao je duet iz Azerbejdžana – Elnur i Samir, takođe debitanti, sa, mora se priznati, zaista upečatljivim glasovima. Za vreme nastupa Slovenke Rebeke Dremelj moj stručni konsultant je sve vreme zadovoljno mahao rukama. Svidelo mu se, kao i meni. Deveta je Norveška s jednom pravom evropskom, ali već viđenom pesmom. Za Ajzis Dži iz Poljske Vule se ponovo aktivirao, i ovoga puta zajedno sa mnom mahao i uživao, kao što je i, pretpostavljam, veći deo muške populacije u celoj Evropi. A pored toga, i pesma je odlična. Za ćurana iz Irske reći ću samo to da se Vuk uplašio i zaplakao. S razlogom. Andora je bila 12, a 13. Bosna i Hercegovina i Lakin "Pokušaj". Ponoviću još jednom svoju raniju konstataciju. Ja sam oduševljen ovom pesmom! A Vule je uz nju zaspao. Treba li još šta dodati?
Simpatična Sirušo iz Jermenije pokazala je zašto je već četiri godine za redom najpopularnija pevačica u zemlji. Holandija, s rednim brojem 15, imala je jako neobičnu i finu pesmicu. Usledili su žestoki momci iz Finske. Sreća što mi je konsultant ranije zaspao. Naredna balada Rumunije bila je pravi melem za uši posle paklenih Finaca. Pretposlednji je nastupio Dima Bilan iz Rusije i pokazao zašto je favorit na ovom takmičenju. A kad je pred kraj pesme pokidao košulju i pokazao svoje grudi, mislim da se bar 26% devojaka u dvorani onesvestilo. Poslednja je bila vesela Kalomira iz Grčke s oskudnom haljinom a la Ana Nikolić.
Nakon toga, trenutno najpoznatiji Srbin u svetu, teniser Novak Đoković, objavio je početak glasanja bacanjem velike teniske loptice u publiku. Usledio je nastup Slobodana Trkulje, malo bek-stejdža pa kratko predstavljanje direktnih finalista. Kakav je samo aplauz dobila Jelena! A onda najvažniji deo… Prema odluci publike i žirija, u finale 24. maja plasirali su se predstavnici Grčke, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Finske, Rusije, Izraela, Azerbejdžana, Jermenije, Poljske i Norveške. Za mene malo razočarenje predstavlja izostanak Slovenije i Moldavije sa završne večeri, ali šta je – tu je. A mi se opet vidimo za dva dana.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Svaka čast svima u organizaciji Eurosonga, moram priznati da nisam bila sigurna kako će sve ispasti na kraju, ali sam pozitivno iznenađena i oduševljena. Bila sam u Areni na I polufinalu i moram reći da je sve proteklo bez greške 🙂 Čini mi se da je ove godine konkurencija malo jača nego prethodnih tako da je baš neizvesno ko će pobediti. Moj favorit je Azerbejdžan, a za njima Turska, Finska i Bosna! Pa da vidimo! Pozdrav!
Šta fali Željku i Jovani? Sviđaju mi se oboje. A što se pesama tiče, najsimpatičnije su mi Rusija i Grčka. Ne sviđa mi se Finska. Svake godine isto. I one lutke, neke ćurke, ma, bezveze.
Organizacija je bila super, a tek Željko i Jovana, bez komentara.
Nije valjda da neko još uvek veruje u fer i pošteno takmičenje. „Molitva“ je pobedila, jer je Srbija bila na redu. Ove godine pobediće Dima Bilan, jer je Rusija sada na redu. Hajde da vidimo da li je tako.
Moram priznati da nisam gledala baš ceo prenos Eurosonga, ali ovo što sam videla mi se dopalo i vrlo sam prijatno iznenađena organizacijom. Takođe mislim da su Jovana i Željko pravi izbor. Godinama idem na Beoviziju i znam kakva je (ne)organizacija tamo pa sam valjda zato bila skeptična kako će to sada izgledati, ali, hvala Bogu, ovo je odrađeno na svetskom nivou kao što i treba, za sad. Jedva čekam finale!
Ja sam oduševljena Bosnom i Izraelom. Izraelac ima prelep glas. Jako mi je drago što Slovenija nije prošla, pesma im je ona standardna pop glupost. Jako mi je žao što je prošla Finska. Jedva čekam drugo polufinale i, naravno, finale! Pozdrav svima!
Organizacija Eurosonga je dobra, ali voditelj Željko ima izuzetno loš akcenat, a Jovana nešto bolje govori engleski. Da li je moguće da nisu mogli naći bolje voditelje?! Zar je dovoljno imati lepo lice da bi neko bio voditelj ovakve manifestacije?! A što se tiče pesama, 30% je kvalitetno, a ostatak je cirkus, zaista. Svake godine gledam Eurosong, „Molitva“ je stvarno odlična pesma, ali uglavnom pobeđuju zadnjih godina bezvezne pesme, Estonija, Turska, Finska. Pa onda katastrofa iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. U celom svetu je definitivno muzička industrija u velikoj krizi i jako slabog kvaliteta.
U pravu ste, stvarno smo se svi ponosili kad je otvoren Eurosong u Areni, sve smo se naježile, i kod nas nešto zvanično i nezaboravno da se dogodi. Ipak nas tako brzo neće zaboraviti, nas Srbe, mi smo jedna posebna vrsta ljudi, nigde kao kod nas nema takvog veselja, smeha i ludila. Nastavite! Pozdrav!
E, ljudi, i meni je žao što je Moldavija izostala, budući da mi je mama odatle i nije čudno. Sve u svemu, vredelo je što sam rođena u Srbiji. Mogu samo da kažem da mi Srbi baš umemo da napravimo slavlje i spektakl! Prvi put u životu sam propustila večernji dnevnik i nisam zažalila. Pozdrav autoru članka i, naravno, Vuku.