Takmičenja su za konje, a ne za umetnike”, govorio je kompozitor Bela Bartok. Koliko god da je ova rečenica tačna, retki su umetnici, naročito u polju popularne muzike, koji ne haju za nekom vrstom priznanja. A u svetu muzike, najznačajnijim priznanjem smatra se „Gremi”. Uoči 59. ceremonije muzičkog pandana Oskaru, zakazane za 12. februar u Los Anđelesu, opet se veliki broj umetnika, u 83 kategorije, nada zlatnom gramofonu.
Kada se vaga nečiji rad, propusti su uvek mogući. Često se desi i da se nečije delo preceni, ili potceni, bez obzira na kvalitet. I uvek se postavlja pitanje – koji su kriterijumi za nominaciju i nagradu. Da li je ključ prođa na tržištu, prijem u kritičarskim krugovima, ili uticaj, koji su album, tj. pesma ostvarili? Retko se desi da se kockice sklope i da jedan muzički umetnik pokori sva polja. Međutim, kad se to čudo desi, umetnik biva zaobiđen.
Istorija „Gremi” priznanja prepuna je neverovatnih previda. Ogroman je broj autora, čija su dela ušla u anale popularne muzike, a koje je Američka akademija za diskografsku umetnost (broji 14.000 članova) zakinula za „Gremi”. Ne samo što ga nisu dobili, već nisu ni bili u konkurenciji. Među njima su Petsi Klajn, Badi Holi, Čak Beri, Džimi Hendriks, Dženis Džoplin, Bob Marli, Dajana Ros, britanski sastavi „Kinks”, „Hu”, „Kvin”, „Led cepelin”, bendovi „Ramons”, „Velvet andergraund”, „Toking heds”, „Guns ’n’ Roses”, „Strouks”… Neverovatno, ali Dejvid Bouvi za života bio je nominovan samo 12 puta dobivši jedinu nagradu tek 1985. za najbolji video-spot…
Jedna od najrevolucionarnijih džez ploča svih vremena, koja je uvršćena na gotovo svaku listu najboljih ikad – „Kind of Blue” Majlsa Dejvisa nije ni nominovana 1960, a Bob Dilan, umesto za svoja dostignuća iz šezdestih, dobio je nagradu tek 1998. za „Time Out of Mind”. „Bič bojsi”, umesto za ploču „Pet sounds”, jedini „Gremi” dobili su tek 2013. godine. Tokom sedamdesetih neverovatan broj briljantnih albuma nisu zavredeli ni nominacije, poput „What’s Going On” Marvina Geja, „Blue” Džoni Mičel, „Ziggy Stardust” Dejvida Bouvija, „The Dark Side of the Moon” benda „Pink flojda” ili „London Calling” sastava „Kleš”.
I osamdesete su bile prepune kontroverzi. I dok je Majkl Džekson sa albumom „Thriller”, koji je imao prođu i na tržištu i u kritičarskim krugovima, počistio sve na ceremoniji 1984, već sledeća godina predstavljala je prst u oko Prinsu i Brusu Springstinu, budući da su njihove i uticajne i popularne ploče „Purple Rain” i „Born in the USA” izgubile u trci za album godine od Lajonela Ričija („Can’t Slow Down”). I dok je Springstin nadoknadio propušteno, osvojivši 18 „Gremija” u karijeri, Prins je dobio samo sedam zlatnih gramofona od čak 32 nominacije, a niti jedan u nekoj od tri glavne kategorije: za album, singl i snimak godine. „Kažnjen” je i 1988, jer je, umesto njegovog remek-dela „ Sign O’ the Times”, nagrađen bend „Ju-tu” (U2) za „The Joshua Tree”.
Akademija je bila potpuno slepa i za hip-hop, naročito u njegovim revolucionarnim danima, krajem osamdesetih, a jedan od najvažnijih albuma, ne samo devedesetih, koji je izmenio lice muzike – „Nevermind” grupe „Nirvana”, nije čak ni nominovan, a „Gremi” je te 1992. dobila pokojna Natali Kol.
A 2001. umesto albuma „Rejdioheda” („Kid A”), Eminema („The Marshall Mathers LP”) ili Beka („Midnite Vultures”) „Gremi” su dobili vremešni rokeri „Stili Den” za „Two Against Nature”. Sedam godina kasnije Herbi Henkok je svoje odavanje počasti Džoni Mičel „River: The Joni Letters” dobio prednost u odnosu na favorite kritike i publike: „Back to Black” Ejmi Vajhnaus i „Graduation” Kanijea Vesta.
Za razliku od onih koje je akademija ispustila iz vida, ili nepravedno kaznila, ima i onih koje je obilato nagradila. I danas sa najviše „Gremija” može da se podiči dirigent, kompozitor i aranžer Đerđ Šolti, koji ima čak 31 zlatni gramofon.
Sledi ga, ali na polju popularne muzike, producent Kvinsi Džons, koji ima 27 nagrada. Isto toliko ima i Alison Kraus, koja je ujedno i žena sa najviše trofeja, uglavnom za zasluge u kantri muzici.
Opus Stivija Vondera, akademija je, sasvim opravdano, ovenčala sa 25 priznanja. Najnagrađivaniji džez muzičar je Čik Korija sa 22 „Gremija”, koliko je dobio i kompozitor Džon Vilijams, a isto toliko, ujedno i najviše priznanja u rokenrolu, ima sastav „Ju-tu”. Ispada da je irski bend bolji od „Bitlsa”, koji imaju svega osam „Gremija”, a samo jedan su dobili 1968. za album godine – „Sgt. Peppers Lonely Hearts Club Band”.
Osam zlatnih gramofona – rekord za veče
Bijonse i Adel su dame koje su osvojile najviše „Gremija” tokom jedne večeri – po šest – 2010. i 2012. godine. Bijonse je, ujedno, od rekordne 53 nominacije dobila čak 20 zlatnih gramofona. Što se tiče muškaraca, izjednačeni su Majkl Džekson i Karlos Santana, koji su dobili osam priznanja 1984, tj. 2000. godine. Tejlor Svift je jedina žena koja je dva puta osvajala najznačajniju nagradu – za album godine.
(Jelena Koprivica, Politika)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.