Zamislite na trenutak da je 25. januar. I zamislite da se nije dogodilo to što se dogodilo. Zamislite reku ljudi, uzbuđenih i nasmejanih, kako hrle na njegov koncert. Proslava rođendana i promocija novog albuma ujedno. I, na kraju, zamislite njega. Divnog, nežnog, ustreptalog. S licem dečaka, s osmehom i glasom anđela, s harizmom kakvu niko drugi nema. Prosto zrači, zar ne? Mami nam uzdahe i osmehe, svi ga volimo. Gde god se pojavi, osvetli prostor, donese mir… Takav se jedan rađa.
Slavili bismo tog 25. januara 28. rođendan, radovali se i pevali zajedno. Dobili bismo nove pesme, setili se starih i s koncerta otišli bogatiji i puni utisaka. Ovako… Ostaje nam samo da obeležimo dan. Da se setimo. Njega, velikog. Najvećeg.
Ovih dana u Skoplju je promovisan novi album "The Hardest Thing". Snimljen na engleskom, trebalo je da bude odskočna daska jedne velike svetske karijere. No, ona je tragično prekinuta. I svaka dalja reč je suvišna, svaki komentar nebitan. Vreme se ne da vratiti unazad. Ono što nama ostaje jeste da ne zaboravimo.
Promocija novog albuma održana je i u Beogradu. Početni tiraž je 150.000 primeraka. Uz CD, snimljen je i dokumentarac o snimanju albuma. Beograđani su ga mogli videti dan nakon rođendana i premijere u Skoplju, i to u bioskopu "Roda 2" na Banovom brdu. Film "Korak do svetske slave – The Hardest Thing" pratilo je mnogo poznatih lica iz sveta muzike i šou-biznisa. Na ekranu su se smenjivale slike s njegovih koncerata, oduševljene publike, boravka u Londonu, gde je snimao poslednji album, a u publici red pesme pa red suza.
I, nažalost, to je sve što možemo. Da se setimo, da pevušimo i da pustimo suzu. Kažu da ga nema, a i dalje je s nama. Toše, naš anđeo.
Podsetimo se
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Nikad ga neću zaboraviti, ali apsolutno nikad… Nažalost, nikada nisam bila ni na jednom njegovom koncertu, ali to nije razlog da ne gajim uspomenu na njega… Svaki dan preslušavam njegove pesme i divim se sve više i više… Mogu zamisliti kako je tek ljudima koji su ga mogli videti, doživeti – neponovljivo….Jedan jedini zauvek!
Hvala vam za za ovaj divan tekst.
Ponekogaš doždot go zaobikoluva neboto nad Makedonija, no solzi seušte tečat od sečie čovečko oko, proprateni so praznina, bes, taga… Uteha barame vo pesnite i spomenite što ni gi ostavi, dodeka negovite nastapi naliukuvaa na prekrasno zvezdeno nebo. Uste dolgo vo glavite naši ke zvonat zborovite „ve sakam site“, dodeka nie od dalečina ke ja gledame najsjajnata zvezda nad Kruševo… Neka počiva vo mir!
Još uvek preslušavam njegov album kao da je izdat juče, a ne već evo druga godina, a svaki pogled na njegovu sliku završi se isto. Plač, a u duši gnev što ga nema!
Šta reći, a ne zaplakati?! Anđeo koji je zemljom hodao. Zauvek u mom srcu.
Jako je teško shvatiti zašto je to baš njemu moralo da se desi. Bio je najbolji, najiskreniji, za mene najbolji pevač. Ne znam da li ga drugi vole, ali ja sam ga obožavala. Na koncertu sam skakala, smejala se kad je bio srećan, plakala kad je otišao. Iskreno saučešće porodici Proeski.
A on bi opet veselo skakutao po bini, a mi bismo sa njim pevali i bili bismo srećni. Eh, moja tugo, nikada te neću zaboraviti.
Hvala vam na svakom tekstu koji pišete o njemu, divni su, sa toliko ljubavi, one čiste, bezgranične, bezuslovne kojom je On voleo ljude. Hvala vam do neba. Imala sam priliku pogledati film 26.1, neverovatan osećaj, kada je počela scena sa koncerta, a on rekao: „Dajte mi race!“ Cela sala je aplaudirala, potpuno neverovatno, imala sam potpuni osećaj da je tu, da sam na njegovom koncertu, i nisam jedina sa takvim osećajem. Stvarno je bio tu, sigurna sam da ne bi propustio da ne bude tu na tako veliki dan za nas i za njega. Još jednom – hvala što na ovako divan način, divnim tekstovima čuvate uspomenu na našeg najdražeg anđela.
Bio je i ostao nevjerovatan. Mislim da je ipak prije svega vjernik, humanista, a potom pjevač i sve ostalo. Drago mi je da je urađen film koji će ga predstaviti i inostranoj publici, možda Toše na taj način uspije otvoriti još srca širom svijeta.
Preslušavam album danima, što ga više slušam, sve je teže suzdržati se. Bio je i ostao magičan dječak koji je mnoge dotaknuo u srce. Volim misliti da sam i ja jedna od tih. Hvala ti, Toše, uživaj tamo gdje si!
Tek kada nekog nema, shvatamo koliko je vredio. Nažalost, ni Tošeta nema, a svaki dan je sa nama.
Stvarno ste divni. Članak je predivan. Drago mi je da postoje osobe koje još uvek misle na Tošeta kao i ja. Ne znam šta više da kažem. Toše još uvek živi u nama. Puno pozdrava!
Kada reči ponestanu, ostaje samo tuga, bol, neverica… i njegova pesma, glas anđela koji nas podseća da nikada ne zaboravimo draga bića kojih više nema među nama. Hvala na prelepom članku o Tošetu Proeskom.