Prošlo je dosta. A kažu da vreme leči sve. Tačno godina dana biće 17. oktobra. Je li tuga minula? Boli li manje kad vidimo spot, lik u novinama? Jesmo li se pomirili s tim? Jesmo li navikli da ga nema? Vi mi recite. Teško. Vreme ne leči ništa! Samo nas otupi.
Odlaze veliki. Svakoga dana. Na to smo se, nažalost, navikli. I mi ćemo jednom. Svi to znamo, ali slaba nam je to uteha. Voljeni nam se ne vraćaju. Kako li će sve to izgledati 5. oktobra na Gradskom stadionu u Skoplju? Prošle godine je na istom mestu poslednji put zapevao. Biće vraški teško ovaj put bez njega. Ali radujem se tome. Organizatori kažu da će ovaj veliki humanitarni koncert u njegovu čast postati tradicionalan. Hvala Bogu! Mi ga svakako nećemo zaboraviti. Ove godine 25 najbližih saradnika pevaće nezaboravne hitove "večitog dečaka". Najavljen je dolazak Željka Samardžića, Tonija Cetinskog, Bojana Marovića, Nine Badrić, Goce Tržan, Bilje Krstić, Leontine… Leontina će pevati možda njegov najveći hit – "Čija si", koji je ona lično uradila. Bože, hoće li izdržati? Biće tu i veliki humanista Ivan Plavšić, koji će otpevati pesmu "Soba za tugu" i u ime fondacije "Veliko srce" posthumno dodeliti statuu ovom velikom čoveku. Iz Slovenije dolazi Zdenka Lotar. Nastupiće i grčka zvezda Ana Visi.
Stadion u Skoplju će biti pun, što je bila jedna od poslednjih želja našeg anđela. I album na engleskom je gotov i promovisaće Makedoniju. I to je takođe želeo. Prenos za Srbiju je obezbeđen. Gledaćemo svakako, u bolu i sa sećanjima. Bitno je da smo naučili. Da njegov odlazak, koliko god bio užasan i nenadoknadiv, nije uzaludan. Naučio nas je da volimo, da pomažemo onima kojima je pomoć potrebna. Da ostavimo svet lepšim iza nas. Stoga i vi, razočarani, iznevereni, prevareni, obezdušeni, tužni, siromašni, ne oklevajte. Ne posustajte. Sledite njegov put. Volite i činite dobro. Bolje ćete se osećati. A i bićete bliže njemu, Velikom.
Budite tu 5. oktobra. Jedno srce, jedna duša. Biće i on s nama. Naš Toše.
Da se ne zaboravi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Toše, volim te puno, zauvek si u mom srcu. Na dan kada si poginuo vraćala sam se sa ekskurzije i kupila jednog medu kojeg sam krstila Toše. Mnogo mi značiš, i ti i moj meda 🙂 Sakam te!
Postoi vo našite misli, vo sonot i realnosta, za navek. Negoviot lik, delata i zavetot što ni go dade ќe gi neguvame i prenesuvame so počit! Nema da dozvolime da zgasneš, ѕvezdo naša makedonska.
Skromnost je jedna zdrava i duhovna klima koja odgaja i neguje stvarnu veličinu. To je bio Toše i to je i ostao.
Nije mjesečina to što sja u noći, to su Tošetove oči pune ljubavi. Ništa nije isto bez njega, vazduh je čist, ali ipak nas guši, zemlja nije više ista. Fališ nam, Toše, puno. Zauvjek u mom srcu, a nadam se i drugih.
Užasno mi nedostaje, taj njegov prelepi osmeh!
Strašno je što ga nema. Valjda i Bog sebi uzima najbolje. Tuga je ogromna zbog njega još i sad. Ne verujem u priču da vreme leči sve. Toše je naš anđeo.
Gledala sam koncert na televiziji, jer živim daleko od Balkana. Ceo koncert sam preplakala. Lepo je što su se kolege odazvale i pokušale da otpevaju njegove pesme, ali ni njima, ni bilo kome nije, niti će ikada uspeti da ga zameni. Njegova publika to zna i zato je ona održala Tošetu koncert, kao što je on to činio za njih. Hor od 45. 000 ljudi je pevao njegove pesme, sa nadom da ih čuje, da shvati da ga mole da nam se svima vrati. Kako su drugačije mogli da prihvate da se neće pojaviti na bini, onako nasmejan, srećan, prepun ljubavi za sve njih, za sve nas? Pevali su tako glasno da se čuje do neba, do njega. Dobro je što će ovaj koncert biti tradicionalan, jer zaboraviti Tošeta Proeskog je greh.
Sve što je napisano uzdrmalo je naše emocije. Toše je zaista bio broj 1 na Balkanu, zauvek ćemo ga pamtiti po glasu, lepoti i harizmi koju je posedovao.
Mislim da vreme ovaj put neće učiniti svoje. Meni je i dalje jako teško dok gledam spot ili čujem njegovu pesmu.