Artur Klark (1917-2008)

Artur Klark, britanski pisac naučne fantastike, pronalazač i futurista umro je u 90. godini u gradu Kolombu na Šri Lanki. Klark je široj publici najpoznatiji po svom romanu „Odiseja u svemiru 2001“ („2001: A Space Odyssey“), koji je Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick) zajedno s njim preneo i na veliko platno. Klark je tvorac ideje o satelitskim komunikacionim sistemima, za šta je dobio i nekoliko priznatih svetskih nagrada. Godine 1994. predložen je i za Nobelovu nagradu.
Iako nije tvorac samog koncepta geostacionarnih satelita, Klarkova je ideja da bi ti sateliti mogli da se upotrebe kao telekomunikacioni releji. Te ideje pretočio je u pisana tehnička dokumenta 1945. godine, a kasnije i u naučnofantastične knjige „Istraživanje svemira“ („The Exploration of Space“) iz 1951. godine i „The Promise of Space“ iz 1968. godine. Priznajući njegove ideje i odajući mu počast, Međunarodna astronomska unija dala je geostacionarnoj orbiti koja je na 36.000 km iznad ekvatora ime Klarkova orbita.
Za potrebe BBC-jevog takmičenja Klark je 1948. godine napisao priču „The Sentinel“. Iako je televizija odbila tu priču, ideje koje su proistekle iz nje zauvek su promenile tok Klarkove karijere. Ne samo da je ta priča bila osnov za „Odiseju u svemiru“ već je to prva priča u kojoj je Klark uneo dosta kosmičkih, ali i mističnih elemenata. U mnogim njegovim kasnijim delima čovečanstvo će biti suočeno sa superiornijom vanzemaljskom vrstom poput „The City and the Stars“, „Childhood’s End“ i već pomenute „Odiseje“, nakon čega će ljudski rod preći u naredni stupanj evolucije.
Klark se preselio na Šri Lanku 1956. godine, u vreme dok je još bila poznata kao Cejlon. Prvo je živeo u Unvatuni, da bi se kasnije trajno naselio u Kolombu. Bio je iskusan ronilac i član Kluba podvodnih istraživača. Njegove podvodne avanture inspirisale su roman „The Fountains of Paradise“, u kom je opisao svemirski lift. Tvrdio je da će ga po tome istorija pamtiti mnogo više nego po geostacionarnim satelitima jednoga dana kada koncept svemirskog lifta zaživi i tako penzioniše svemirske šatlove. Godine 1962. izašla je knjiga „Profili budućnosti“ („Profiles of the Future“), gde je Klark opisao pronalaske koji će uslediti sve do 2100. godine. Za 2005. godinu je predvideo „globalnu biblioteku“.
Artur Klark je 1998. godine dobio titulu sera od britanske kraljice. U decembru 2007. godine snimio je video-pozdrav za svoje prijatelje. Preminuo je 19. marta ove godine od, kako se zvanično navodi, intenzivnih problema s disanjem. Pre smrti je ipak odobrio poslednju verziju svog dela „Poslednja teorema“ („The Last Theorem“), koju je napisao zajedno s Frederikom Polom (Frederik Pohl).
Stenli Kjubrik je zajedno s Klarkom adaptirao njegovo delo „Odiseja u svemiru 2001“ („2001: A Space Odyssey“) i pretočio ga u veliki film. Godine 1982. Klark je nastavio s ovim projektom i svoj naredni roman „Druga odiseja 2010“ („2010: Odyssey Two“) zajedno s rediteljem Piterom Hajmsom (Peter Hyams) pretočio u film „Odiseja u svemiru 2010“ („2010: The Year We Make Contact“). Naredni roman koji je trebalo da bude pretočen u film je nagrađeni Klarkov roman iz 1972. godine „Rendezvous with Rama“. Ovaj projekat je još u fazi izrade, a režiju filma bi trebalo da potpiše Dejvid Finčer (David Fincher), dok bi Morgan Frimen (Morgan Freeman) igrao glavnu ulogu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.