Bajagina “Tamara“ je veliki hit u čitavom regionu već duže od tri decenije, a objavljena je 1984. na albumu “Pozitivna geografija“.
Prva kolekcija autorskih pesama postavila je „Bajagu i Instruktore“ u središte interesovanja publike i medija, te je ovaj album prodat u više od 50.000 primeraka.
Međutim, malo ko je primetio jednu grešku koja se potkrala Bajagiću prilikom pisanja pesme.
– Kad sam stvarao “Tamaru“, nisam bio u Rusiji. Kasnije sam bio nekoliko puta. Osim toga što je izmišljena priča, malo je asocijacija na pesmu “Nathalie“ Žilber Bekoa. Pristojno poznajem geografiju, ali u “Tamari“ je gomila činjeničnih grešaka. Neva i Ermitaž su u Lenjingradu, a Teatar Boljšoj u Moskvi. Ne bi Tamara živela i u Lenjingradu i Moskvi – otkrio je nedavno Bajaga i dodao:
– Rusi se nisu bunili, njima je bilo simpa. Ima toga još. Spira se setio da nađe neku ribu da nešto ispriča na ruskom, bilo šta. Ali nismo mogli da nađemo neku koja ima dobar akcent. Sve znaju ruski, ali onako. Spira se setio da se svaki dan na radiju čita vodostaj na ruskom i mi smo snimili curu s radija koja čita vodostaj! Tako da u “Tamari“ čuješ da je Dunav kod Bezdana visok toliko, a kod ovoga grada toliko – ispričao je Bajaga.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Velika greška je i naziv čuvenog muzeja : umesto „Ermitaž“ Bajaga izgovara „Jermitaž“. U ruskom jeziku postoji e „obarotnoe“ (koje je okrenuto obratno – u levo) koje se izgovara kao naše e i e koje se izgovara kao naše je.U nazivu Ermitaža je e „obaratnoe“ i čita se e a ne je.