Sinemanija je završena premijerom filma „Znakovi“ („Signs“), koji je proizvod saradnje Mela Gibsona (Mel Gibson) i režisera M. Najt Šajamalana (M. Night Shyamalan). Sala Sava centra bila je dupke puna. Očekivao se još jedan napeti film u Šajamalanovom maniru.
Publika očigledno voli Šajamalanov stil koji prepliće više žanrova i uvek odiše misterijom. Svi koji su gledali „Šesto čulo“ („Sixth Sense“), pa čak i „Nesalomiv“ („Unbreakable“), znaju kakva se vrsta filmskog praznika očekivala od „Znakova“.
Šajamalan, začetnik nekog novog žanra koji kombinuje mistiku sa skoro svim poznatim žanrovima, pravi je majstor igre napetosti i pomerene logike. Do samog kraja njegovih filmova sigurni ste da ste sve shvatili i da vam ništa nije promaklo, ali onda Šajamalan zadaje poslednji udarac koji publiku ostavlja paralizovanu od neočekivano probuđenih emocija. Odjednom pred očima „puca“ sasvim logična priča i dok napuštate bioskop ostaje vam samo da se zapitate kako ste uopšte nešto drugo mogli i pretpostaviti.
Vraćamo se na prepunu salu Sava centra. Počinje film. Odmotava se priča. Ritam filma je neočekivano spor. Zagriženi ljubitelji ovog režisera posle prvog sata filma grozničavo prebiraju po detaljima da se ovoga puta ne bi osetili nasamareno na kraju filma. Publika se pitala odakle vreba razrešenje priče, šta je istina, a šta je stavljeno u film samo da bi zbunilo.
Počinje drugi sat. Nema znakova koji nam ukazuju na razrešenje. Ritam i dalje spor. Očekuje se jako dobar razlog režisera za tako sporu radnju. Izlazi titl. Kraj filma. U neverici svi gledaju u ekran. Ništa se nije dogodilo.
Šajamalan je ovoga puta toliko gradio priču i nadziđivao svoju premisu da više nije bilo lakog, zadovoljavajućeg ili kredibilnog kraja koji bi završio priču. Nije bilo nikakvog iznenađujućeg preokreta, niti neočekivanog razrešenja. Ono što je publika oprostila u prvom satu zarad zadovoljavajućeg kraja baš i nije bilo za opraštanje. Spilberg nam je uvek nudio nove obrise sa svojih skica vanzemaljskih bića i njihove tehnologije („E.T. vanzemaljac“, „Bliski susret treće vrste“). On je čak pred početak snimanja „Suvišnog izveštaja“ imao nekoliko sastanaka sa vodećim futuristima našeg doba. Šajamalan, sa druge strane, nije uneo mnogo originalnosti u svoju viziju moguće budućnosti.
Utisak kojeg takođe ne možemo da se otresemo jeste i neočekivana sličnost sa filmom „Soba panike“ („Panic Room“), koji se pojavio ranije ove godine. I u „Znakovima“ imamo taj element – sigurne prostorije, iako su uljezi sasvim drugačiji, tako da će poređenja sa ovim filmom biti neizbežna. Prisetićete se da su i u ovom filmu glavni junaci bili prinuđeni da napuste svoje sigurno sklonište upravo zato što je lek ostao napolju.
Gluma nikako nije razočarala. Mel Gibson je pružio solidnu partiju, a harizmatični Žoakin Finiks (Joaquin Phoenix, „Quills,“ „Gladiator“) ponovo je zaslužio odlične kritike. Rori Kalkin (Rory Culkin), koji igra Gibsonovog sina, zaista je izvanredan mladi glumac. Rori je mlađi brat mnogo poznatijeg Mekoli Kalkina (Macaulay Culkin, „Sam u kući“), koji je već dokazana zvezda. Abigejl Breslin (Abigail Breslin) je devojčica koja igra Gibsonovu ćerku. Ova mlada glumica je pobrala sve simpatije i za svoje debi iskustvo zaslužila čistu peticu. Abigejl je sestra malo starijeg Spensera Breslina (Spencer Breslin), koji je odigrao dve značajne uloge ove godine. Na Sinemaniji smo ga gledali u filmu „Povratak u Nedođiju“ („Return to Never Land“). U trenutno prvom filmu na američkim blagajnama – „Santa Clause 2“ – Breslin glumi jednu od glavnih uloga.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.