Gledaoci i obožavaoci širom sveta doživljavali su ga kao beskrajno smešnog i talentovanog glumca, i obožavali su podjednako njegovu interpretaciju i smešnih i ozbiljnih likova, ali retko ko je znao da Robin Vilijams boluje od neurodegenerativne bolesti koja polako preuzima njegov talenat, mozak i karakter.
U novoj biografiji slavnog glumca ‘Robin’, koja je u prodaji od ovog meseca, autor Dejv Ickof donosi detalje o poslednjih nekoliko meseci Vilijamsovog života i o surovoj stvarnosti sa kojom se zapravo borio.
Premda od samih početaka karijere nije odolevao alkoholu i drogama (jednom je prilikom rekao da je ‘kokain Božja poruka da zarađujete previše novca’), slavu je stekao na brzinu. Nanizao je razne hvaljene uloge, pozitivne kritike, nominacije za Oskara (jednog osvojenog za film ‘Dobri Vil Hanting’)… Početkom 2000-tih imao je i nekoliko filmskih promašaja, vratili su se problemi s drogom i 2006. se prijavio u kliniku za odvikavanje od narkotika. Tamo je upoznao svoju treću suprugu Suzan Šnajder, sa kojom se venčao 2011. godine.
Dve godine posle venčanja, Vilijams je počeo da se žali na niz simptoma – probavu, probleme s mokrenjem, nesanicu, gubitak čula njuha i gorušicu. Javljalo se i drhtanje leve ruke, verovatno zbog stare povrede ramena.
– Sve je izgledalo kao da igramo neku igru – koji će simptom prevladati ovog meseca? Više puta sam pomislila da mi je muž hipohondar. Nešto se događa, ali nemamo nikakve odgovore, a sve smo probali – ispričala je supruga glumca Ickofu.
U maju 2014. Vilijamsu je dijagnostifikovana Parkinsonova bolest. Lekari su mu rekli da ipak još barem desetak godina ne mora da brine jer lekovi drže bolest pod kontrolom.
– Nikada ga nisam vidio tako uplašenog. On je bio najhrabriji komičar kojeg sam upoznao, najhrabriji umetnik. Međutim, tada je bio samo uplašeni čovek – ispričao je za novu knjigu njegov jako dobar prijatelj, takođe glumac Bili Kristal.
https://www.instagram.com/p/BiXjR2ABZ6n/?tagged=robinwilliams
Trenuci nakon dijagnoze bili su vrlo teški za slavnog komičara. – Hodao je vrlo polako. Mrzeo je kad se ne bi mogao da se seti neke reči u razgovoru. Uveče bi umoran pao u krevet, ali ipak nije mogao da spava. Ponekad bi se ukočio, nije mogao da se pomakne i onda bi bio frustriran kad bi prestalo. Imao je problema s prostorom, nije više mogao da oceni dubinu i daljinu. Gubitak nekih osnovnih funkcija dodatno ga je uznemiravao – rekla je Šnajderova.
U avgustu 2014., posle napornog dana, Vilijams je stigao kući i izvadio svoju kolekciju skupih ručnih satova. Bojao se da će ih neko ukrasti pa je odlučio da ih premesti. Bio je vrlo smiren i pitao suprugu treba li joj masaža stopala pre nego što se povukao u svoju sobu. – Kao i uvek poželeli smo jedno drugom laku noć. Činilo mi se da mu je bolje, kao da lekovi deluju, kao da je počeo da spava – otkrila je Viliamsova supruga.
Kad se ujutru probudila, vrata njegove sobe bila su još uvek zatvorena. Bila je srećna jer je pomislila da je konačno uspeo da odspava. Međutim, kako do 11 ujutro nije izašao iz sobe, Šnajderova se zabrinula i otključala je vrata pomoću spajalice. Vilijams se obesio svojim kaišem. Oproštajne poruke nije bilo.
Tri meseca kasnije stigli su nalazi autopsije. Izveštaj je glasio: Lewyova telesna demencija (LBD). Odmah je postalo jasno da glumac nije imao Parkinsonovu bolest, da nije izgubio razum i da nije bio u teškoj depresiji. Patio je od neizlečive bolesti mozga zbog koje je sve slabije funkcionisao i koja počinje sa problemima pamćenja, drhtanjem i kočenjem, da bi zatim došlo do značajne promene osobina, uz psihijatrijske simptome i na kraju – smrt.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.