Specijalno ekskluzivno prikazivanje preview-a (ili sneak peek, u holivudskoj terminologiji) novog top-secret ostvarenja Stivena Spilberga (Steven Spielberg) “A. I.”, koje bi trebalo da se pojavi u bioskopima ovog leta, održano u Laboratoriji za veštačku inteligenciju Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT AI Lab), nije prošlo baš onako kako je bilo planirano.
Događaj je počeo “starinskim” filmskim snimkom scenariste i reditelja Spilberga koji se izvinjava zbog svog neprisustva, jer je trenutno pod velikim pritiskom da “Minority Report”, u kojem glavnu ulogu tumači Tom Kruz (Tom Cruise), završi pre 1. jula, datuma za koji je zakazan početak glumačkog štrajka. Posle izvinjenja, usledilo je ono što je trebalo da predstavlja desetominutni insert iz filma, a pretvorilo se u nesnosni košmar sa uzastopnim prekidima i tehničkim problemima, koji su ekskluzivno prikazivanje “A. I.” inserta skratili na svega oko pet minuta, uz izgubljen veći deo početne scene sa pripovedačkim glasom Bena Kingslija (Ben Kingsley).
U ono malo materijala ipak viđenog na ovoj prapraprojekciji bilo je moguće registrovati Vilijama Harta (William Hurt) u svojstvu oholog i ekscentričnog univerzitetskog profesora koji svojim studentima upravo održava predavanje sa demonstracijom od koje zastaje dah: on napada ženu po imenu Meka, ubada je nožem, a iz rane ne teče ni kap krvi. Potom svlači njeno lice, ispod kojeg se ukazuje metalna unutrašnjost i vadi odatle njen kompjuterski čip. Da, pogodili ste – Meka je robot.
Profesor potom govori razredu da je, premda možda čudo, Meka ipak lišena osećanja. On potom kaže kako je sad red na to da konstruišu androida sposobnog da oseća ljubav. Poslednja profesorova rečenica podstiče jednog studenta da glasno izrazi ono što je, očigledno, tema celog filma: kakvu vrstu odgovornosti ljudi imaju prema mašinama koje mogu da osećaju čak i ljubav?
Posle prikazivanja inserta, grupa vrhunskih stručnjaka iz oblasti veštačke inteligencije, uglavnom iz MIT AI Lab (osnovane još 1959. godine), priredila je panel-prezentaciju, u okviru koje je prikazan i Osment, “projekat” iz Spilbergovog filma, a potom se pojavila i Spilbergova dugogodišnja producentkinja i “desna ruka” Katlin Kenedi (Kathleen Kennedy).
Kenedijeva je, najavivši da posle prezentacije ide pravo u George Lucas Industrial Light and Magic, gde se još uvek radi na postprodukciji “A. I.”, objasnila: “Masačusetski institut za tehnologiju (MIT) se veoma malo mešao u stvaranje ‘A. I.’. Stiven je seo i sam napisao scenario. To je bio solo napor”.
Upitana kakav je uticaj imalo pozno stvaralaštvo Stenlija Kjubrika (Stanley Kubrick) na Spilbergov film čije je snimanje upravo završeno, Kenedijeva je objasnila da je Kjubrik “bio zainteresovan za problematiku veštačke inteligencije celog svog života, što se najbolje vidi po HAL-u (inteligentnom i zlobnom kompjuteru iz ‘Odiseje u svemiru 2001’, prim. aut.). Kjubrik je želeo da ode i korak dalje, pitajući se da li bismo se osećali obaveznim da volimo izume koje smo sami stvorili”.
Kenedijeva je još dodala da je, za Kjubrika, veštačka inteligencija i priča za “A. I.” bila “dugoročni projekat, sa ogromnom pričom na kojoj je radio 10 godina, o kojoj je često razgovarao sa Stivenom. Kjubrik je, zapravo, pisao o postupku, to nikad nisu bili klasični scenariji”. Zamalo da sa Kjubrikovom smrću 1999. godine i projekat “A. I.” bude predat zaboravu. Srećom, Kjubrikova porodica se složila da Spilberg nastavi sa ovim projektom: “Sav materijal je predat Stivenu”, rekla je Kenedijeva. “Dobijen je neobičan preplet njihovih dvaju senzibiliteta, što je na neobičan način zaokružilo misli samog Stenlija o ovom projektu, pošto je, svojevremeno, zbog uticaja Stivenovih ideja iz njihovih razgovora, on Stivenu rekao: ‘Ovo bi trebalo da bude tvoj projekat, jer više odgovara tvom senzibilitetu nego mom’”.
Međutim, premda su se prisutni “laici” oduševili novim Spilbergovim “čedom”, pokazalo se da malo obrazovaniju populaciju nije baš tako lako oboriti s nogu. Jedan od studenata MIT-a je otvoreno ismejao tobože naučne opservacije profesora iz filma (“Hajde da ugradimo ljubav u robota”), i završio predviđanjem: “Mislim da ovaj film niko neće shvatiti ozbiljno”.
Kenedijeva je, sa druge strane, prethodno oduševljeno priznavši “A. I.”-jeve “očigledne analogije” sa “E. T.”-jem i “Bliskim susretima treće vrste“, ove primedbe primila vrlo hladnokrvno, spremno odgovorivši studentu da “sačeka dok ne vidi film, pa neka onda ponovi svoja zapažanja i pitanja”.
Ove varnice očigledno pokazuju da će film, čim se 29. juna pojavi u bioskopima, pobuditi američku javnost na mnoga razmišljanja i debate. Jedan od učesnika panela – Sintija Brizil (Cynthia Breazeal) sa MIT-a, koja je nedavno napravila interaktivnog robota po imenu Kismet, povodom svega kaže: “Naučna fantastika je za nas neverovatan izvor nadahnuća, jer nam daje ideje pre nego što steknemo bilo kakvu predstavu o tome kako da ih ostvarimo. HAL je bio svojevrsna ‘ikona’ veštačke inteligencije a može se dogoditi da, ako ovaj film naiđe na dobar odjek među publikom, ali i u stručnoj javnosti, postane ikona i ovog novog poleta koji oblast veštačke inteligencije upravo dobija”.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.