U dalekoj budućnosti pohlepno čovečanstvo osvaja mističnu planetu po imenu Pandora. Ljudi žele da zarade od ogromnog prirodnog bogatstva te planete, ali brzo se ispostavlja da ono baš i nema neku vrednost. Razočarani kolonizatori napuštaju Pandoru, a za sobom ostavljaju ološ i nesretnike koji nemaju gde da se vrate. Novonastalo društvo vrlo brzo tone u haos i anarhiju i biva osuđeno na neprestani sukob, kako između sebe tako i s divljim bićima s Pandore. Ovo je zaplet koji nam donosi Borderlands, nova igra iz Gearbox Software-a. Kao što se iz scenarija može naslutiti, priča ovog naslova nije baš opširna, u skladu je s veličinom teme koju nudi. Od samog početka jasno vam je da ona služi samo kao paravan za pucačinu u imaginarnom svetu. Ali, šta je tu je, pred vama je nova runda pucnjave s primesama RPG elemenata.
Igra počinje izborom jednog od četiri ponuđena lika. Na raspolaganju su Brick, Lilith, Mordecai i Roland. Svaki od njih razlikuje se po primarnoj veštini koju dobija napredovanjem kroz igru. Sekundarne veštine su brojnije, ali ne previše i raznovrsne, pa uglavnom služe za poboljšavanje primarnih. Ukupno gledajući, veće razlike između likova u stvari i nema, ali korišćenje njihovih specifičnih osobina u multiplayer-u može biti zanimljiv deo taktike. Borderlands je u prvom redu pucačina, i kao takav briljira. Gameplay, odnosno gunplay, zabavan je i zarazan, pogotovo u multiplayer-u. Koncept FPSRPG-a nije originalan, ali je odlično osmišljen i konstruisan, tako da ga je skoro nemoguće raščlaniti. Ali ono što obavezno treba istaći jeste oružje, to jest njegov broj. Naime, Borderlands je u najavama obećavao milione vrsta oružja i tako okupirao pažnju skeptičnih igrača. Ne može se tvrditi da ih ima milion, ali se slobodno može reći da ih ima zaista mnogo.
Oružje najčešće dobijate po principu uzimanja od neprijatelja ili uzimanja iz raznoraznih magacina na koje nailazite. Deli se na osam kategorija, od običnih pištolja preko snajpera pa sve do vanzemaljske egzotike. Razlikuje se po količini municije, jačini, preciznosti i brzini pucanja, ali i po raznoraznim efektima (vatra, struja…). Pošto ih igra uvek generiše nasumično, retko kada ćete nailaziti na dve iste vrste oružja. Ipak, veći deo igre koristićete samo ono oružje koje vam najviše odgovara, pa ćete ga menjati veoma retko, bez obzira na to koliko vam primamljivih modela zapadne za oko.
Sličan sistem generisanja prati i neprijatelje u igri. Svaka vrsta nemani i ljudskih protivnika ima nekoliko podvrsta ili klasa. Pored onih standardnih, moguće je nabasati i na opake likove koji će ponuditi dostojan izazov vašem nivou. Igra je inače veoma otvorena, a igrač prilično "slobodan". Međutim, zbog sistema napredovanja, nećete uvek moći da se krećete određenim područjem. Neprijatelji višeg nivoa neće vam dati drugu priliku, iako igra ima zanimljiv način izbegavanja smrti, to jest vraćanja na poslednji checkpoint. Naime, kada se nađete usred vatre, potrošite štit i zdravlje, uslediće sekvenca u kojoj se za tačno određeno vreme borite za život.
Ukoliko uspete da ubijete neprijatelja pre isteka tog vremena, igra vas direktno vraća u akciju. Treba pomenuti i to da se po velikim područjima Pandore možete kretati i vozilima, a tu je i brzo putovanje pomoću svojevrsnih terminala. Područja u igri su tematski vrlo slična, ali stilski veoma doterana, tako da im se ne može zameriti mnogo toga. Ipak, može vam zasmetati činjenica da igra ne nudi mnogo zatvorenih prostora, a eksterijeri posle nekog vremena mogu da postanu naporni. Baš kao što glomazne mape mogu postati monotone, tako i SP kampanja može da bude zamorna, računajući na više nego pristojnu dužinu igre. Srećom, tu na scenu stupa multiplayer komponenta, ograničena na kooperativnu igru za 2-4 igrača. Co-op se izvodi preko odgovarajućih mreža, na PC-ju pomoću GameSpy servisa. Gameplay u multiplayer-u većim delom ostaje isti, s tim što se težina igre prilagođava broju igrača. Igrači su ograničeni na područje i zadatke koje bira host, a u samoj igri mogu da se pomažu lečenjem u kriznim situacijama, ili da vode međusobne mečeve u areni. Naravno, napredak u MP-u važi i za nastavak SP kampanje.
Kooperativna igra ne donosi mnogo interakcije među likovima, ali sigurno je zabavnije iskustvo nego SP. Doduše, samo u organizovanim partijama, u kojima se možete sporazumeti s drugim igračima, koji su, po mogućnosti, poznanici. Pošto Borderlands ne zahteva striktno kretanje u grupi, mrežna igra na nasumičnim serverima ponekad može da izgleda haotično, miljama daleko od kooperativnog pristupa. A toj mani pridružuju se još i sitniji nedostaci, kao što su nedostatak sistema trgovanja među igračima i manjak informacija o serverima na koje se spajate. Pogonjen Unreal Engine-om treće generacije, Borderlands pruža simpatičnu grafičku prezentaciju. Krajnji rezultat ne bi smeo nikoga da razočara. Pogotovo ne PC igrače, zbog solidne optimizacije koja će omogućiti i dve godine starim računarima da ovu igru pokrenu s visokim grafičkim podešavanjima. Što se audio strane tiče, Borderlands je zlatna sredina. Dijaloga u igri nema, pa zato na glasovnu sinhronizaciju nećete ni obraćati pažnju. S druge strane, mogla bi vam zasmetati muzika. Daleko od toga da nije dobra, ali često nije usklađena s atmosferom u igri.
Kada se sve razumno sagleda, Borderlands je čista zabava, zaraza kojoj se lako opraštaju sitnije boljke. Igranje je spojeno s trajnošću, FPS i RPG elementi postavljeni su u prihvatljivu simbiozu, a sve to je zaokruženo odličnom co-op zabavom za više igrača. Lepo je videti da je ovaj spoj žanrova uspeo da zadrži sve ono što se voli u njima. A da to nije mala stvar govori i činjenica da se mnoge igre jednog žanra uopšte ne mogu ni meriti sa Borderlands-ovom kombinacijom. Zato definitivno sledi preporuka, ali i upozorenje: biće vam potrebno dosta slobodnog vremena ukoliko želite da igru pređete uzduž i popreko.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.