Nožekanju na kojoj bi vam i Rambo pozavideo potežete tasterom Q, a njena upotrebna vrednost je nezamenljiva kada se sretnete s protivnicima čiji su oklopi ojačani i koji takođe preferiraju fajt. Očekivano, brzo ćete zaboraviti "biblioteku" raznoraznih kombo poteza, jer standarna upotreba levog tastera miša u kombinaciji s tasterima za pravac u većini slučajeva odrađuje posao. Sistem je faličan zbog toga što ne postoji mogućnost "zaključavanja" željenih meta, pa lik stalno treba usmeravati ka neprijateljima. Dodatna glupost je izvođenje Rodanovih borbenih pirueta, koje se ne mogu prekinuti i koje vas ostavljaju ranjivim na protivničke kontranapade.
Praktično nepostojeći AI neprijatelja svodi se na tupo pravolinijsko nasrtanje i zauzimanje zaklona, nakon čega često ostaju u potpunoj nedoumici šta dalje da čine, ili na puko stajanje i čekanje da ih Rodan reši bede statiranja u jednom bagovitom poluproizvodu. To što je zanemaren glavni feature iz GOW uzora, a to je upotreba razbacanih elemenata scene (zgrada i vozila) kao improvizovanih zaklona, nije previše iznenađujuće, ali treba pohvaliti mogućnost otkidanja delova fasada i tanjih zidova i prepreka, kao i sporadične misione skripte koje uključuju demonstraciju realne fizike, pa čak i menjanje konfiguracije nivoa.
Grafika je sasvim pristojna, s realistično i detaljno dočaranim postapokaliptičnim predelima ukrajinskih gradova i predgrađa (uzor za pojedine lokacije bili su stvarni kijevski lokaliteti), a kvalitetom se naročito izdvajaju futuristički enterijeri laboratorija. Pohvale idu i simpatičnim i sporadičnim propagandnim posterima, kvalitetnim eksplozijama, a utisak o vrlo dobro modelovanim likovima ne kvari ni njihova kruta i siromašna animacija. Nažalost, sav ovaj produkcioni trud gotovo da pada u vodu kada se ponovo uzme u obzir to da se okruženje retko ili gotovo nikad ne menja, bez mnogo ambicija da pojedini delovi nivoa ostanu igraču u sećanju.
Dodatno, grafičkim dizajnom dominira apatično monohromatsko sivilo i turobna atmosfera, ali ne u pozitivnom smislu, već više kao potvrda lenjosti autora da kreiraju raznovrsnije i zanimljivije lokacije, što upotpunjuje utisak da gledate nekakav jeftin postapokaliptični film iz 80-ih godina prošlog veka. Na generičke zvučne efekte ne vredi trošiti vreme, dok je za muzičko prašenje u pozadini zadužena grupa hard-rok čupavaca po imenu New Tone, koji su pošteno odradili svoj posao. Iako će čak i ponovljeno igranje superiornijeg Gears of War-a u svakom slučaju biti mnogo bolji izbor od igre Collapse, i pored svih nedostataka, generičnosti i ponavljanja, ipak se radi o nečemu što je u velikoj meri dobro za igranje u preporučenim manjim dnevnim dozama.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.