Junak Soul Reaver-a, poludemon, poluvampir plave kože – Raziel, vraća se u velikom stilu. Sa sve svojim sečivom koje usisava duše ubijenih neprijatelja. Soul Reaver 2 bukvalno nastavlja tamo gde se prvi deo naglo završio i uz manje izmene dostojno odražava atmosferu prethodnika. Raziel će putovati preko sedam brda i sedam mora da bi odgonetnuo važna pitanja koja se tiču njegovog porekla i njegovih zakletih neprijatelja. I ovoga puta će biti besmrtan! Naravno, ko je igrao Torment, naslućuje o kakvom se principu radi. Kad vas neko pošteno prevaspita, ovde automatski bivate „izbačeni“ u spiritualni svet, odakle se kasnije možete vratiti u materijalni. I u ovom delu paralelnost ta dva sveta predstavlja neophodnost u rešavanju nekih problema, jer je spiritualni svet donekle deformisana verzija realnog, tako da u njemu postoje neki prolazi kojih fizički nema. Takođe, u tom svetu možete prolaziti kroz vrata, dok se u fizičkom možete pentrati, roniti koliko vam volja ili jedriti svojim patrljcima od krila preko ponora.
Dok ste u prvom delu morali da „od nule“ stičete moći, ovde su Vam sve te na raspolaganju – a biće i nekih novih. Još jedna stvar koja Vam ide u korist je da je vaše verno sečivo – Dušmanin (u slobodnom prevodu sa engleskog Soul Reaver) odmah na raspolaganju, s tim što ne smete zaboraviti da ono uzima za sebe duše onih koje ubije, tako da onda ne možete istima dopuniti svoju energiju.
Ono što je stvarno fantastično u vezi sa ovom igrom jeste to da ni u jednom trenutku nema ekrana na kome piše „Please wait… loading“. Ne, nikad. Uopšte. Potpuno. Tako da se stvarno možete uživeti u priču, naročito ako uzmemo u obzir već pomenutu „besmrtnost“. Vezano s tim, ne može se snimiti pozicija u bilo kom trenutku – već samo na određenim mestima. Dobro, to jeste malo frustrirajuće, ali sve zato da biste se više uživeli u lik i malo više pazili.
Za promenu, sada neće biti borbi protiv „big boss“-ova, niti zagonetki koje podrazumevaju pomeranje ogromnih blokova. Problemi će biti u obliku komplikovanijih „nađi ključ“ zadataka, pa će na osnovu jednog od njih i Dušmanin menjati svoje osobine. Vremenom se uviđa da zadaci predstavljaju samo neku vrstu smetnji, tj. kao da samo „kupuju vreme“ nekome – što opet na kraju, videćete, ni nije daleko od istine.
Grafika je odlična, ali će tvrdokornim igračima dužina igre biti nedovoljna. I još jedna stvar baš smeta. Završetak je opet … bez završetka! Mislim, hoćemo mi još jedan nastavak, ali dajte nam malo razjašnjenja i u ovom. Raziel će biti rastrzan kontradiktornim savetima, i taman kad se stvari počnu sređivati i vidi se ko je „bela vrana“ – cvrc!
Sve u svemu, atmosfera je odlična, a za nju će vam biti potrebno:
PIII 450,
128 MB RAM,
3D Accelerator i 16MB VRAM,
850 MB na disku.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.