„Pridruži nam se, druže!“ – u Beogradu turisti mogu da se ukrcaju u „jugo“ i posete nestalu zemlju iz prošlih vremena tim „odltajmerom“, tim simbolom nekadašnje Jugoslavije.Beograd, sve popularnije odredište, ugostio je milion posetilaca 2017. godine, od čega 835.000 stranaca – po zvaničnim podacima.Glavni grad Srbije je raj za ljubitelje starih automobila, velikih – kao što su „krajzler“ i „ford“, ali i jednistvenih dragulja „Made in Yugoslavia“ koji i dalje u hiljadama lutaju balkanskim putevima.Nekada su se u ogromnoj fabrici „Zastava“ u Kragujevcu proizvodili mali „fića“, „zastava 101“ i „jugo“ kojem je počast odao i Holivud, prikazavši ga u jednoj sceni iz sage „Umri muški“ (Die Hard), u kojem glumac Brus Vilis igra policajca s „mišićnim metodama“.Poput njega, turisti mogu da se u Beogradu ukrcaju baš u takav automobil, podjenako rustičan i simboličan kao što je bila Titova Jugoslavija, koji je bio jeftin, pristupačan radnicima te komunističke države, i izvožen u to vreme u 74 zemlje, kao što su Indija, Egipat, ali i Sjedinjene Države.Umesto jurnjave autoputevima, organizator „Yugotour“ za 45 evra nudi tročasovno putovanje po Beogradu kojim otkriva „uspon i pad jedne nacije.“
„To je nešto poput obilaska Berlina ‘trabantom'“, simboličnim automobilom bivše komunističke Istočne Nemačke, kaže šefica „Yugotoura“ Jovana Stojiljković, rodjena 1992. godine, kada su počeli balkanski ratovi.“Uživao sam u otkrivanju istorije Jugoslavije na taj način“, rekao je 38-godišnji Danac Denis Bertelsen, koji je proveo produženi vikend u Beogradu.
Prošao je pored Hotela „Jugoslavija“, otvorenog 1969. godine na obali Dunava, koji je bio najluksuzniji u glavnom gradu, gde su odsedali predsednici SAD Ričard Nikson i Džimi Karter, čak i britanska kraljica Elizabeta Druga.Ako bi se verovalo u urbanu legendu, zidovi hotela su bili izbušeni skrivenim rupama s mikrofonima. Hotel, koji je sada u velikoj meri prazan, 1999. godine je bio pogodjen tokom napada NATO-a čiji je cilj bilo da prisili Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika Jugoslavije, da povuče trupe s Kosova.Poljski 25-godišnji student Dominik Vojćiehovski radi na projektu umetničkih fotografija „jugonostalgije“ – osećanja prisutnog u svim zemljama proizašlim iz eksplozije Jugoslavije 1990-ih godina, mada mnogo manje u Hrvatskoj, sećanja na doba Jugoslavije kao retkog perioda mira i relativnog blagostanja.“Zanima me komercijalizacija nostalgije nekadašnje države, nastojanje mladih da se sačuva sećanje na Jugoslaviju“, dok u starijim generacijama „mnogi čak žele i povratak na taj put“, rekao je on.
Dodao je da je impresioniran s dve 30-spratne kule koje putnike dočekuju na zapadu, kraj auto-puta, „Zapadne kapije“, primera „brutalističke arhitekture“ 1950-70-ih godina, impozantne betonske konstrukcije, što je u Beogradu ipak retkost.“Kada pogledate te objekte odozdo, možete videti ogromnu i moćnu prirodu Jugoslavije“, kaže on.“Na vrhu je bio izgradjen rotirajući panoramski restoran. Posetioci su teorijski mogli sesti i jesti i gledati grad svih 360 stepeni… ali, nikada se nije zaista okretao“, napominje „Yugotour“.Većina turista vrlo malo zna o tome šta je Jugoslavija, s 22 miliona stanovnika i sa svojim neprikosnovenim liderom, Josipom Brozom Titom, bila od 1945. do njegove smrti 1980. godine. Oni pre svega pamte ratove koji su obeležili kraj te federacije republika – Bosne, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Srbije i Slovenije, uz cenu od 130.000 mrtvih.Tura se završava u Muzeju Jugoslavije, u „Kući cveća“ koja je Titov mauzolej.Jovana Stojiljković nije upoznala tu Jugoslaviju. „Čula sam priče mojih roditelja, njihovih prijatelja i moje porodice. Rekli su mi da su to bila dobra vremna“, rekla je ona.“Dobra vremena“ koja simbolizuju dve „fiće“ čija je ona ponosna vlasnica: „Važno je sačuvati i pokazati svetu ono što je imalo značaj za nas“.(Na internetu: http://yugotour.com/)
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.