Zamislite da napravimo eksperiment i da smestimo starije ljude u zatvor a kriminalce u staračke domove. To bi ispravio dve stvari odjednom:
- Stariji ljudi imali bi pristup tuševima, dosta bi šetali i bavili se hobijima. Imali bi pristup biblioteci, fitnes sali, bazenu i obrazovanju, kao i besplatan ulaz na sve koncerte nacionalno priznatih umetnika iz sveta zabave. Dobijali bi besplatne recepte, stomatološke i medicinske usluge, lečenje, korišćenje invalidskih kolica, itd.
- Dobijali bi novac, umesto da ga mesečno daju na razne račune.
- Imali bi video – kamere u sobama, tako da bi moglo da im se odmah pomogne – ako padnu ili im je potrebna pomoć.
- Posteljina bi im se prala dva puta nedeljno, sva odeća uredno peglala i slagala.
- Stražar bi ih proveravao na svakih 20 minuta.
- Svi obroci i užine bi bile direktno sprovedene do njih.
- Imali bi porodične posete u apartmanu izgrađenom za tu svrhu.
- Na višim spratovima koristili bi kompjuter, televizor, telefon i radio, bez ikakvih troškova.
Što se tiče kriminalaca:
- Dobijali bi hladnu hranu.
- Ostavljali bi ih na miru i bez nadzora.
- Tuširali bi se jednom nedeljno.
- Živeli bi u malim prostorijama, za koje bi morali da plate veliko mesečno izdržavanje.
- Ne bi imali nadu da će ikada izaći odatle.
„Zvuči kao pravda za mene!“ Šta vi mislite o tome?
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ponekad je i tvoj dom kad se zatvoriš u sebe, običan zatvor ako ne izađeš dovoljno iz njega; a služi kao starački dom za najnedjelotvornije vegetiranje kad izgubiš saputnika i kućnog ljubimca. Stvar je u tome da se snađeš i ne izgubiš se na šumskoj stazi koja, onako među drvećem, ne vodi nikuda… ako ne poznaješ cjelinu preživljavanja i u svom domu. Ljudi su to, to drvo ili cijela šuma, nepoznanica i za sebe, a kamoli za upoznavanje, pomaganje ili kažnjavanje drugog čovjeka.