Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Spasovdan.
Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa.
Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40 dana kasnije njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:
Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spasavati u veri – odatle naziv Spasovdan. Podignutih ruku Hristos je učenike i blagoslovio nakon čega se počeo uznositi na nebo – Uznesenje, tako se je, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima.
Vaznesenje je jedan od deset praznika posvećenih Hristu. Spada u pokretne praznike – pada istog dana, ali se menja datum jer se računa od Vaskrsa.
Praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova. U narodu je praznik Vaznesenja Gospodnjeg poznatiji kao Spasovdan, a koliki mu je značaj oduvek narod davao vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349., a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine.
Od kad je despot Stefan Lazarević 1403. godine ustoličio Beograd kao prestonicu, u čast obnove i napretka, Grad je kao svoju krsnu slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.